Izvor: Večernje novosti, 16.Jul.2013, 22:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kvalitet robe prema srpskom džepu

ČOKOLADA poznatog svetskog proizvođača namenjena jugoistočnom tržištu ima isti sastav kao njena „parnjakinja“ koja stiže do zapadnih kupaca. Ali, ima i još jedan dodatak - emulgator E 476. Ova nasumična analiza „Novosti“ u kojima smo deklaraciju čokolade kupljene u Italiji uporedili sa istim proizvodom sa srpskih rafova, samo dodatno podgreva sumnje potrošača koji čvrsto veruju da za svoj novac u Srbiji ne dobijaju isti kvalitet kao kupci u zapadnoj Evropi. Valja napomenuti da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u je u srpskim radnjama dostupna i „zapadna“ verzija istog slatkiša, u kome mlečne masti nisu morale da se dodatno „homogenizuju“. U Srbiji nije urađena nijedna uporedna analiza koja bi pokazala da li su proizvodi koji stižu do domaćih potrošača istog kvaliteta i sastava. Uvoznici, međutim, objašnjavaju da je kvalitet u svakom proizvodu istog nivoa, a da je razlika u sastavu posledica različitih navika i ukusa tržišta. - Svakom proizvođaču, koji želi da opstane na tržištu, bitno je da prodajnom cenom pokrije troškove - kaže za „Novosti“ dr Jasna Mastilović sa Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. - Logično se može očekivati da neke namirnice koje su kod nas višestruko jeftinije, a prodaju se pod istim nazivom kao i u svetu, imaju drugačiji sastav. Da li je to zaista tako, može da se utvrdi samo analizama. ANALIZA “NOVOSTI“ POZNATA čokolada proizvedena za tržište EU (100 g), kupljena u Italiji, ima sledeći sastav: šećer, kakao buter, obrano mleko u prahu, kakao masa, surutka u prahu, mlečna mast, mleveni lešnici, emulgator sojin lecitin, aroma vanile i minimum 30 odsto kakaa. Ista takva čokolada na tržištu Srbije može da se nađe samo u pakovanju od 80 i 125 grama. Obe su identičnog sastava i namenjene, u deklaraciji, istim zapadnim zemljama. Srpskim potrošačima je dostupna i ista ta čokolada, ali proizvedena u jednoj istočnoevropskoj zemlji. Ona ima originalnu deklaraciju i na srpskom jeziku. Međutim, u deklaraciji, osim istih navedenih sastojaka, stoji i dodatni emulgator E476.Proizvođači, koji prilagođavaju sastav proizvoda manje platežnom tržištu, nisu za osudu. Ako je, na primer, čokolada dobro deklarisana, i ima kakao delova koliko je navedeno u deklaraciji, proizvođač ništa nije prekršio. On je samo plasirao proizvod na deo jugoistočne Evrope koju je stanovništvo tog dela sveta sposobno da plati. Dok god kvalitet proizvoda odgovara deklaraciji i ne sadrži štetne materije, nije problem. Udruženja potrošača veruju da domaćim kupcima nije dostupan vrhunski kvalitet. - Proizvodi na tržištima zapadne i istočne Evrope sigurno nisu istog kvaliteta - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. - Postoje različiti nivoi kvaliteta, što se vidi iz deklaracija. Proizvodi se razlikuju jer su različiti zahtevi tržišta i standardi u Evropskoj uniji. Recimo, EU ne dozvoljava uvoz deterdženata sa određenim supstancama koje negativno utiču na okolinu. Njihove zemlje imaju veće zahteve po pitanju kvaliteta od nas. Jedina naznaka uporednog istraživanja kvaliteta je akcija Asocijacije potrošača Srbije. Oni su, pre tri godine, kupili isti prašak za veš u Srbiji, Mađarskoj i Nemačkoj. Prosti prevod deklaracije, pokazao je da srpska verzija ima manje materija koje peru, a više onih koje zagađuju okolinu. U međuvremenu je i naše zakonodavstvo u ovoj oblasti unapređeno, pa je zagađivača manje. U kompaniji „Prokter i Gemlb“ kažu da se njihovi proizvodi prave u više zemalja, ali da svaka fabrika poštuje iste standarde, bez obzira na to gde se nalazi. UKUSI POTROŠAČA PROIZVOĐAČI namirnice prave po ukusu potrošača. Ovdašnji su, na primer, navikli na ukus piva koje pivare spravljaju, između ostalog, i od kukuruza. - Pa, kada neko proba pivo u Nemačkoj, na primer, koje se pravi od čistog slada, kaže da ima drugačiji ukus. Ali, ovdašnji potrošači su navikli na ono što piju ovde - navodi dr Jasna Mastilović. Isto je i sa drugim namirnicama. Umak od paradajza za srpsko tržište „vući“ će više na kečap, za skandinavsko će biti kiseo, dok je za Italijane važan ukus sirovog pradajza... - Što se tiče različitih vrsta istog brenda, radi se o različitim formulama, odnosno sastavu, od kojih svaka predstavlja pretežne navike naših potrošača u korišćenju konkretnog proizvoda na određenom tržištu. Reč o temperaturi pranja, doziranju, količini veša po jednom pranju, tvrdoći vode - kažu u ovoj kompaniji. - Ove navike i uslovi se potom prevode u specifičnu formulu za taj proizvod i u odgovarajuće uputstvo za njegovu upotrebu. Dakle, i uputstva za upotrebu za isti deterdžent se razlikuju od tržišta do tržišta. Pridržavanje datog uputstva dovodi do istog rezultata. U kompaniji ističu da se njihovi proizvodi za srpskog tržište uglavnom prave u EU: Češkoj, Poljskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj, ali i u Turskoj , Ukrajini i Irskoj.RAZLIKE U EU SLOVAČKO udruženje potrošača pre dve godine je kontrolisalo kvalitet hrane i pića u osam zemalja članica Evropske unije i otkrilo velike razlike. Upoređene su namirnice sa polica u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj i utvrđeno je da su proizvodi lošijeg kvaliteta namenjeni novim članicama EU. Predsednik Udruženja Miloš Lauko je tada rekao da se ne događa da proizvod lošijeg kvaliteta završi na nemačkom ili austrijskom tržištu, ali zato je uglavnom na rafovima u istočnim zemljama.

Nastavak na Večernje novosti...