Izvor: Politika, 11.Jan.2012, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kursnim razlikama smanjivali dugove

Dospele obaveze sa valutnom klauzulom Fond za razvoj potcenio za pet milijardi dinara, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije

Postoje firme u Srbiji kojima su samo po osnovu kursnih razlika kreditne obaveze smanjivane i za po milion dinara. O tome svedoči izveštaj Državne revizorske institucije o Fondu za razvoj. Na dospele kratkoročne i investicione kredite iz sredstava Ministarstva ekonomije za subvencije privredi i Ministarstva poljoprivrede za dotacije poljoprivredi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fond, kako se navodi u izveštaju revizora, nije obračunao kursne razlike u skladu sa ugovorenom valutnom klauzulom i da su potcenjene za čak pet milijardi dinara.

Revizori tako spominju slučaj kompanije „Cezigor” čije su obaveze po tom osnovu manje za bezmalo dva miliona dinara. U Fondu za razvoj, međutim, izričito tvrde da konstatacije revizora nisu tačne. Obračunavali su, kažu, valutne razlike na dan dospeća obaveza.

– Izričito smo naveli da nije moguće napraviti tačan obračun, već da se može uraditi gruba projekcija – navodi se u pisanom odgovoru „Politici”.

Pitaju se i kako je obračun DRI prihvaćen kao apsolutno tačan. „Stavljamo na njega prigovor, jer ne samo da predstavlja projekciju, već je obuhvatio i određena preduzeća koja su u stečaju, likvidaciji ili u procesu privatizacije”, odgovaraju iz Fonda. Dodaju i to da su spisak takvih preduzeća dostavili DRI. Ipak, čuvari državne kase su u zakonskom roku razmatrali ove primedbe, ali im nisu bile dovoljno ubedljive.

Revizori zameraju nadležnima u ovoj instituciji i da su kredite odobravali u suprotnosti sa programima i propisima. Na to oni odgovaraju da je to činjeno samo u „izuzetnim okolnostima postojanja više sile”. Cilj odluka Upravnog odbora o reprogramu investicionih kredita za preduzetnike iz Kraljeva bio je olakšavanje poslovanja posle velike elementarne nepogode – zemljotresa, uveravaju u Fondu.

– To je bila vanredna mera u vanrednim okolnostima koja nije mogla biti predviđena Programom Fonda za 2010. godinu, ali je svakako društveno opravdana.

Nadležnima u ovoj instituciji spočitava se da za dospele, a neplaćene obaveze nisu pokretali postupke prinudne naplate, niti naplatu iz hipoteke. U Fondu, pak, kažu da su kod svih odobrenih kredita poštovani kriterijumi predviđeni programom. Kašnjenju u otplati, kažu u ovoj instituciji, kumovala je svetska finansijska kriza.

– Naš cilj nije bio da raskidom ugovora o kreditu ugrozimo ionako težak položaj korisnika da bismo naplatili svoju obavezu iz hipoteke, za šta je potrebno i po nekoliko godina. U dogovoru sa korisnikom kredita pokušavali smo da pronađemo način da se razumnim tolerisanjem rokova sačuva aktivnost u tim privrednim subjektima, od kojih je dobar broj preduzetnika sa porodičnim biznisom što bi ih dovelo u još teži položaj – objašnjavaju iz ove institucije.

Revizori zameraju da iznos kredita sa čijom se otplatom kasni, a za koje se ne ide na prinudnu naplatu, iznosi čak 27 milijardi dinara. Međutim, iz Fonda odgovaraju da se bezmalo 25 milijardi dinara odnosi na dug preduzeća u restrukturiranju, stečaju ili likvidaciji.

Pojedinim preduzećima, piše u izveštaju, rokovi oplate su produžavani sa maksimalnih pet na šest godina, a bilo je i slučajeva da su se pod hipoteku stavljale i jahte, iako to po važećim propisima nije element obezbeđenja. Revizori su uočili da iako su korisnici kredita bili u obavezi da ne otpuštaju zaposlene to se u pojedinim slučajevima događalo. Navode i to da nisu postojali mehanizmi kontrole da li korisnici sredstava taj uslov ispunjavaju ili ne.

– Prevashodno rukovodeći se brojem zaposlenih, kao i činjenicom da se pogoršanje ekonomskih pokazatelja negativno odražava i ugrožava poziciju radnika Fond je u izuzetnim slučajevima produžavao period mirovanja kredita. Reprogram je kao mera mogao biti naročito primenjen u uslovima nelikvidnosti privrede koji su nastali kao posledica ekonomske krize i traju do danas. Tome u prilog ide i činjenica da je i vlada davala preporuke bankama da omoguće reprogram privredi, što je i potvrđeno u programu Fonda za 2011. godinu – pravdaju se u ovoj instituciji.

U izveštaju se navodi i to da Fond nije popisao čak 66 odsto imovine, kao i da dobit za 2010. godinu od bezmalo 37 milijardi dinara nije raspodeljena.

A. Telesković

----------------------------------------------

Prekršena tri zakona

Zaposleni u Ministarstvu životne sredine, Agencije i Fonda za zaštitu životne sredine, prema izveštaju Državne revizorske institucije, prekršili su Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnim nabavkama i Zakon o budžetu. Da li će protiv njih biti podnete krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi zavisi isključivo od konačne odluke pravnog tima Državne revizorske institucije. Prema tekstu izveštaja i mišljenju pravnika elemenata krivičnog dela – ima. U samom izveštaju revizori nikada ne navode da li će i koje prijave podneti nadležnim sudovima, ali obavezno citiraju zakone koji su prekršeni.

M. U. A. – A. T.

objavljeno: 12.01.2012.

Nastavak na Politika...