Izvor: Blic, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurs
Evropa je ovih dana jako zabrinuta, toliko da su se ministri zemalja koje koriste evro, njih ukupno 13, sastali u Luksemburgu da vide šta da rade.
Jer, evro nezadrživo jača u odnosu na valute zemalja koje su glavni evropski konkurenti na svetskom tržištu: američki dolar, japanski jen i kineski juan.
Ministri su izrazili veliku zabrinutost zbog takvog razvoja situacije, jer ona vrlo nepovoljno utiče na evropsku ekonomiju: francuska vina, italijanski tekstil, nemački automobili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i, naravno, stotine drugih proizvoda, zbog jačanja evra postaju sve skuplji i time nekonkurentni na tržištima pomenutih zemalja.
Pre ovog, ministarskog sastanka oglasila se Federacija evropskih poslovnih ljudi konstatacijom da visok kurs evra utiče vrlo negativno na izvoz iz Evrope i time ozbiljno ugrožava njenu ekonomiju.
Evro ipak nije najjači. Mi koji živimo u Srbiji znamo da ima neko jači i od evra. Naš dinar, naravno. I mi se zbog toga ponosimo, a ne bojimo se kao oni, dekadentni Evropljani. Uostalom, zar nam guverner Narodne banke ne poručuje stalno da računamo, pa i štedimo u dinarima.
Tu ima samo jedan mali problem. Inflacija. Planirano je da ove godine bude 6,5 odsto, a biće, tako tvrde ekonomisti, 9,5 odsto. Dakle, gotovo upola veća nego što je planirano. To je promašaj i po. Kakav priliči amaterima, a ne profesionalcima.
Nije samo u tome problem. U Srbiji se inflacija kreće skokovito, gore-dole. Sa 15 odsto (2002. godine) sjuri se na ispod osam odsto (2003), pa skoči na 18 odsto (2005), pa se opet strmoglavi na (manje od) sedam odsto prošle godine.
Kad neko vozi cik-cak niko neće reći da ima kontrolu nad volanom, i vozilom, zar ne? Kako onda da verujete našim upravljačima da znaju gde idu i kuda nas voze. I najradije biste da ne sedate u taj njihov "trabant". Ko može da bira, on i ne seda.
