Izvor: Blic, 04.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurs evra neće bitnije da raste
Bez obzira na ishod formiranja vlade, u cilju opšte ekonomske sigurnosti, mislim da neće biti značajnog pomeranja kursa evra naviše. Iako sa stanovišta izvoznika, kurs dinara prema evru nije povoljan, možemo reći da on jeste realan, s obzirom na način kako se formira, kao i na činjenicu da Narodna banka Srbije vrlo malo interveniše na tržištu, i to uglavnom da bi sprečila dalje jačanje dinara - kaže u razgovoru za „Blic" Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora „Banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Inteza".
Kako bi kao ministar finansija ženske vlade prokomentarisali to što Srbija tri meseca od izbora još nema novu vladu i koliko to smeta u svakodnevnom radu?
Lično
Draginja Đurić, rođena je u Dalmaciji, a nekoliko godina po rođenju porodica joj se preselila u Vojvodinu.
Završila je Ekonomski fakultet u Beogradu. Karijeru je započela u Hemijskoj industriji Pančevo. U „Delta banku" došla je 1996. godine, na poziciju direktora Poslovne jedinice Pančevo, a sa mesta generalnog direktora SDK Pančevo.
Od marta 2002. godine Draginja Đurić se nalazi na čelu „Banke Inteza".
Nastoji da, kako kaže, živi po svojoj meri, radi ono što je ispunjava i čini srećnom, a da pri tome ne povređuje druge. Slobodno vreme najradije koristi za odlazak u pozorište, šetnju, za čitanje, pilates...
- Sigurno je da ovo stanje neizvesnosti, kada se ne zna da li ćemo imati novu vladu ili nove izbore, nikome ne ide u prilog, a privrednicima predstavlja smetnju u svakodnevnom poslovanju. Jer, ako nemamo oficijelnu vladu i parlament, nameću se brojni problemi koji bi mogli da nastanu zbog političke, a samim tim i ekonomske nestabilnosti: kojim tempom i sa koliko uspeha će u takvim okolnostima biti nastavljena privatizacija, da li će investitori biti zainteresovani da ulažu u našu zemlju, kolika će biti inflacija i da li će dinar ostati stabilan. Mada, bez obzira na trenutne okolnosti, smatram da je bankarski sektor, zahvaljujući naporima Centralne banke, danas jedan od najuređenijih i predstavlja sigurnu bazu za razvoj ne samo ovog sektora već i celokupne privrede.
U Italiji je nedavno došlo do spajanja velike „Sanpaolo" i „Inteze", u Srbiji najavljujete tesniju saradnju sa „Panonskom bankom".
- Ukrupnjavanje bankarskog sektora je trend na globalnom nivou, a nastaviće se i u Srbiji. Prošle godine do toga je došlo kao posledica privatizacije banaka, a očekuju se i dalja pripajanja, tako da će do kraja ove godine od 37 banaka ostati tridesetak. Spajanje „Inteze" sa „Sanpaolom" omogućilo je da postanemo četvrta Banka po tržišnoj kapitalizaciji u evrozoni. U Srbiji saradnja „Inteze" sa „Panonskom bankom" već postoji i ove godine će biti intezivirana. Svi povoljni izvori sredstava koji su nama dostupni zahvaljujući matičnoj grupaciji, a pri tom mislim na sredstva Evropske investicione banke i Razvojne banke Saveta Evrope, biće dostupni i „Panonskoj banci". Konkretno, reč je o kreditima za lokalnu samoupravu i mala i srednja preduzeća, koja plasiramo pod veoma povoljnim uslovima.
Koliko će to ukrupnjavanje doneti boljitka običnom građaninu?
- Borbom banaka za tržišno učešće, koja je i biće beskompromisna, najviše dobija građanstvo. Zaoštravanje konkurencije je uslovilo da se kamatne stope u Srbiji znatno brže snižavaju, nego što je to bio slučaj u zemljama u okruženju. Mada, i dalje vlada mišljenje da su krediti ovde skupi.
Kako onda promeniti mišljenje prosečnog građanina Srbije da im banke papreno naplaćuju svoje usluge i da ih stalno „pljačkaju"?
Miroslav Mišković više nije vlasnik banke
- Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga", više nije akcionar banke. Banka je prodata pre dve godine, i sadašnji akcionari su „Inteza Sanpaolo" koja ima 93 odsto vlasništva i IFC sa sedam odsto. „Delta holding" i dalje je značajan klijent banke i normalno je da se ta dugogodišnja saradnja nastavlja - kaže Draginja Đurić.
- Moramo zajedničkim naporima da pokažemo da to nije tako. Za taj stav, bojim se, svi smo pomalo krivi. I mi bankari, koji treba da se borimo za svoju profesiju i da postignemo što viši nivo profesionalizma, kako bismo pružili pravi servis klijentu. Lično se trudim da sa saradnicima banku predstavimo drugačije, a to se može samo kroz kvalitetne usluge.
Šta bi preporučili, za koje delatnosti ima perspektive da se uzme kredit i otisne u biznis vode?
- Uvek bih im preporučila da se bave proizvodnjom, iako je trgovina, čini se, nama mnogo prijemčivija delatnost. U razgovoru sa klijentima primećujem da uvozimo robu koju bi sigurno, sa jako malo kreditne podrške, mogli da proizvodimo u Srbiji.
Kako i gde vidite bankarski sistem, recimo za pet godina?
- Dostigli smo jedan stadijum u bankarstvu koji je na zavidnom nivou. Za pet godina očekujem da bankarski sektor u Srbiji bude znatno drugačiji nego što je danas. Sve ono što je danas tek u začetku, a to su investicioni fondovi, penzioni fondovi, faktoring, projektno finansiranje, poslovi na tržištu kapitala, za nekoliko godina postaće deo standardne bankarske ponude. Očekujem i razvoj privatnog bankarstva koji će tek zaživeti. Banke treba da budu i savetodavci klijentima kako da ulažu svoj novac. Mislim da će bankarstvo u tom smislu promeniti sadašnju formu i ranije.
