Izvor: Politika, 21.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurs drma cenovnike
Trgovci prete višim cenama uvozne robe, a uvoznici tvrde da poskupljenja do Nove godine neće biti. – Narednih meseci treba očekivati dalji pad standarda i veći broj nezaposlenih, ukazuju ekonomisti
Slabljenje domaće valute i neizvesnost daljeg kretanja kursa – ponovo trese cenovnike. Trgovci prete višim cenama uvozne robe. Tvrde da će poskupeti i domaći proizvodi zbog skupljih uvoznih komponenata.
Ali veliki uvoznici, naročito tehničke robe, smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da do Nove godine ne treba očekivati poskupljenja, sve dok ima zaliha u trgovinama. Pored toga, opada i tražnja, a nadaju se i da će Narodna banka nešto preduzeti da spreči dalje slabljenje dinara.
Da je kućni budžet poslednjih meseci napadnut značajnim poskupljenjima vidi se i iz saopštenja zvanične statistike – mesečna potrošačka korpa jedva se pokriva prosečnom platom. Na hranu se troši gotovo polovina prosečne zarade, poskupele su komunalije, gas, gradski prevoz, grejanje, a od januara sledeće godine poskupeće i telefonski impulsi.
– Čim isteknu postojeće zalihe hrane i neprehrambenih proizvoda iz uvoza, može se očekivati njihovo poskupljenje – kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. – Narednih meseci treba računati na dalji pad standarda stanovništva, a u sledećoj godini i na veći broj nezaposlenih – kaže naš sagovornik.
Statistika je već u oktobru zabeležila inflaciju od 1,2 odsto, dok je u odnosu na oktobar prošle njen rast dostigao 12,3 procenta. Najveći udeo u rastu cena na malo ima poskupljenje hrane. Od početka ove godine cene osnovnih životnih namirnica su poskupele za oko 20 odsto, a potrošači su u prethodnim mesecima osetili opterećenje zbog višestrukog rasta cena svežeg mesa i prerađevina.
Cene robe i usluga su u oktobru u proseku bile više za 1,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, a u poređenju sa decembrom prošle godine povećane su za 8,0 procenata, beleži Republički zavod za statistiku. U prošlom mesecu su cene poljoprivrednih proizvoda bile više u odnosu na septembarske za 12,1, pre svega zbog sezonskih poskupljenja, industrijsko-prehrambenih 1,1, a industrijsko-neprehrambenih za 0,3 procenta.
Doduše, poskupljivali su gotovo svi proizvodi iz mesečne potrošačke korpe, čak i kada je domaća valuta jačala. Razlog za poskupljenje tada je bio skok cena energenata, mada cenovnici nisu korigovani nadole kada su njihove cene počele značajno da padaju. U Srbiji su u ovoj godini beležena uglavnom poskupljenja.
Prema rečima Toplice Spasojevića, direktora i vlasnika ITM grupe, jednog od velikih uvoznika neprehrambene robe i bele tehnike, do Nove godine sigurno neće biti povećanja cena tih artikala.
– Većina velikih uvoznika nije podigla cene, jer to kupci ne mogu da izdrže – kaže Spasojević. – Tražimo unutrašnje rezerve da amortizujemo ubrzani rast kursa i nadamo se stabilizaciji. Mi radimo svoj posao, a vlada i guverner bi trebalo da odrade njihov „domaći zadatak” i odbrane kurs. Ovakvo stanje nikome ne ide naruku.
Jovan Ilić, generalni direktor „Eltima”, kaže da su veliki uvoznici zbog nepovoljnog kursa, ili „tihe devalvacije od 20 odsto”, do sada već zabeležili gubitke. Poslednje povećanje cena bele tehnike je bilo nedavno, i to u proseku za 10 odsto. Novih poskupljenja, kaže, ne bi trebalo da bude, ukoliko kurs ne pređe 90 dinara.
– Svako povećanje cena prati i pad prodaje, a to je upravo sada slučaj. Neizvesnost plaši nas, a i građane, pa je sve manje onih koji kupuju – kaže Ilić.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da će uvozne cene sigurno rasti i uvećavati ukupan rast cena. Ono što može da ga uspori jeste pad cene nafte, drugih energenata i sirovina na svetskom tržištu.
Ipak, u Srbiji se teško pristaje na pomeranje cena nadole i kada za to ima ubedljivih razloga. Zato je teško poverovati da će neko odlučiti da svoj cenovnik kroji prema opadajućoj ceni nafte. Svi će cenovnike krojiti prema kretanju evra.
-----------------------------------------------------------
Zarada za prosečnu korpu
Istraživanje Ministarstva trgovine je pokazalo da je u septembru zabeležen nepovoljniji odnos pokrivenosti obe potrošačke korpe prosečnom neto zaradom od 32.969 dinara.
Prosečna neto zarada je gotovo u celosti pokrila prosečnu potrošačku korpu od 33.061 dinar u tom mesecu, a za pokriće minimalne od 21.266 dinara bilo je potrebno izdvojiti 0,65 prosečne neto zarade. Republički zavod za statistiku je saopštio da su obe korpe poskupele za 1,1 odsto, kao i da je prosečna korpa poskupela za 368, a minimalna za 277 dinara.
Poskupljenje je izazvano skokom cena hrane, i to u kategorijama žita i proizvoda od žita, mesa i prerađevina, mleka i prerađevina, kao i ribe.
U ovom periodu je kupovna moć iznad proseka Republike, merena kroz obe potrošačke korpe, registrovana u Smederevu, Beogradu, Pančevu i Novom Sadu.
U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Smederevu, Beogradu, Pančevu i Novom Sadu i prosečnu.
Jelica Antelj
[objavljeno: 21/11/2008]
