Izvor: B92, 31.Avg.2011, 04:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Kupujmo domaće", a vlasnici strani

Beograd -- Preuzimanje domaćih trgovinskih lanaca od inostranih kompanija ne znači automatski zaštitu domaćih potrošača od previsokih cena i robe lošeg kvaliteta.

Ne znači ni lakši pristup ovdašnjih dobavljača na rafove prodavnica.

Naime, dok su naše komšije i zakonima pokušali da zaštite svoje proizvođače i odredili minimum učešća robe na policama prodavnica, u Srbiji o tome odlučuju samo trgovci.

S druge strane, ekonomisti se pitaju koliko bi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << efekta imao jedan takav propis, s obzirom na to da je većina proizvodnih pogona odavno u rukama stranaca. Postavlja se pitanje mogu li proizvodi domaće radne snage u konkurenciji sa uvoznim artiklima, da se izbore i cenom i kvalitetom.

BiH: Minimum 50 odsto domaće robe

U Bosni i Hercegovini od februara ove godine su na snazi nove odredbe Zakona o unutrašnjoj trgovini, prema kojima svi objekti čija je površina veća od 1.000 kvadratnih metara moraju da imaju bar 50 odsto domaćih proizvoda. Za trgovce koji ne ispoštuju ove odredbe zakona, predviđene su kazne do maksimalnih 10.000 konvertibilnih maraka.

Kada bismo u Srbiji uvodili sličan kodeks, očigledno bismo morali da preciziramo šta smatramo domaćom robom.

"Koju bismo to mi robu štitili?", pita ekonomista Dragovan Milićević i dodaje da ako pogledamo, najveće kompanije koje proizvode vodu i hranu iza sebe imaju strani kapital i to uglavnom slovenački i hrvatski.

"Teško je igrati se ekonomskog nacionalizma kada smo najznačajnije kompanije prodali. U Sloveniji to ima smisla, jer su imali drugačiju privatizaciju", navodi on.

Kada je u pitanju konkuretnost naših proizvoda na domaćem tržištu, ona se ogleda u ceni. U tom boju u kom trgovac može sam da bira koji će mu se proizvod više isplatiti, roba sa oznakom „proizvedeno u Srbiji", ipak, još ima izgleda.

"Naši proizvodi mogu da budu cenovno konkurentni, ali je drugo pitanje koliko je ona kvalitetom konkurentna", dodaje Milićević.

On, ipak, napominje i da je "pitanje i kakvog je kvaliteta roba koja i iz inostranstva stiže na naše tržište. Mislim da je kvalitet diskutabilan, a svest naših potrošača je daleko od svesti u drugim zemljama".

U Zakonu o trgovini Srbije ne postoji odredba koja određuje minimalno učešće domaćih proizvoda u srpskim trgovinama, čime je izjednačen tretman robe domaćeg i stranog porekla, kažu u Ministarstvu trgovine Srbije. Limitiranje procenta domaće robe ne predstavlja kršenje konkurencije, već može da bude kršenje CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini.

Kako tvrde u Ministarstvu trgovine, osnovni cilj zaštite domaćih proizvođača, merama ovakve vrste može biti relativizovan smanjivanjem konkurentnosti sa ciljem obaranja proizvođačkih cena i povećavanjem troškova trgovaca usled držanja zaliha potencijalno nekurentnih proizvoda čime bi se u konkretnom slučaju povećale marže, što bi u krajnjoj liniji sigurno dovelo do povećanja cena za finalne potrošače.

Nastavak na B92...