Izvor: KreditniCentar.rs, 08.Dec.2011, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupujemo samo neophodno
U Srbiji je pri plaćanju računa u trgovinama primetno dominantna gotovina. Za hranu potrebna plata i po. Pazar u radnjama govori da građani kupuju samo neophodno.
UČEŠĆE gotovinskog plaćanja u maloprodajnim objektima trgovinskih lanaca u Srbiji i dalje prednjači. Poslednjih meseci taj udeo je nešto veći, što se objašnjava padom kupovne moći i nesrazmernim odnosom plata i troškova.
- Takav vid plaćanja ukazuje da se sada u prodavnicama promet svodi samo na ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu KreditniCentar.rs << je zaista neophodno za život - kaže Vladana Hamović, ekonomista. - Očigledno, velika je besparica, ide se na sve skromnije kupovine, a za istu količinu novca može da se pazari manje artikala nego pre godinu-dve. Novac se izdvaja uglavnom za hranu i režije.
Udeo kartica i čekova u prometu trgovinskih kuća je između 20 i 30 odsto. Ipak, i dalje u većini prehrambenih lanaca dominira gotovina, gde skoro dve trećine, odnosno oko 70 odsto, čini keš.
DUŽI POČEK SVE manja kupovna moć stanovništva naterala je pojedine trgovinske lance da odloženo plaćanje čekovima produže sa 90 na 120 dana. Odnedavno raste broj onih koji uvode ili razmatraju mogućnost plaćanja računa i do 180 dana, odnosno poček na čak pola godine.
- U „Maksi“ supermarketima od januara do novembra ove godine, gotovina je i dalje najučestalije sredstvo plaćanja, koju koristi čak 77 odsto potrošača - kažu u kompaniji „Delez“ Srbija, u okviru koje sada posluje taj lanac. - Njih 19 odsto koristi platne kartice i kreditne i debitne, one sa kojih se odmah skida novac, a tek jedan od 25 kupaca plaća čekom.
Istovremeno, u velikim marketima poček se više koristi. U „Tempo“ hipermarketu svaki sedmi potrošač kao sredstvo plaćanja koristi čekove, a svaki četvrti kartice. Ipak, i u tim hipermarketima najviše se plaća gotovinom, i to 57 procenata potrošača.
Ovako visok udeo keša u prometu posledica je i pada standarda i štednje potrošača. Prema podacima kojima se barata u javnosti, prosečna kupovina u manjim objektima trgovinskih lanaca iznosi od 350 do 450 dinara, a u hipermarketima prosečan račun ne prelazi 2.500 dinara.
- Maloprodaja u Srbiji beleži negativne trendove, kao posledica značajno umanjene kupovne moći stanovništva, a time i lične tražnje - ukazuju stručnjaci. - Poslednji podaci pokazuju da je na godišnjem nivou pad prometa dostigao 16,2 odsto.
ZA HRANU PLATA I PO
SAMO za podmirenje osnovnih životnih potreba, kupovinu hrane i plaćanje mesečnih računa građanima će u narednoj godini biti potrebno više od jedne i po prosečne zarade, pokazuje analiza Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
- Struktura potrošnje kućnog budžeta je veoma nepovoljna, a poslednji podaci govore da bezmalo 44 odsto raspoloživih primanja tročlanog domaćinstva odlazi na pokriće troškova hrane - ističu u IZIT i dodaju da još oko 15 odsto odlazi na režije, tako da 59 odsto raspoloživih primanja ide na pokrivanje egzistencijalnih životnih potreba.
Nastavak na KreditniCentar.rs...
