Izvor: Večernje novosti, 11.Okt.2012, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kupujemo meso na grame

Stručnjaci za agrar procenjuju da će meso i prerađevine biti sve skuplji, ali i da visoke cene neće garantovati i pune rashladne vitrine u radnjama. Ovakva upozorenja pokazuju da nam preti nestašica još jedne životne namirnice, kao i da će sve to uticati da nam uvoz bude sve veći. U mesnim industrijama tvrde da im je glavni problem manjak tovljenika na tržištu i da to diktira cenovnike. Njihovi proizvodi u trgovinama su sve skuplji, dok istovremeno na stočnim pijacama u Srbiji "padaju" >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << cene žive stoke. - Sadašnje stanje posledica je višegodišnje nebrige prema stočarstvu i agraru, pa će rast cena biti samo logičan sled - kaže za "Novosti" Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta i predsednik Društva agroekonomista Srbije. - Čim neke robe nema dovoljno, deficitarna je u ponudi, normalno je da će da poskupi. Tu ne pomažu nikakve intervencije iz Robnih rezervi, sve je to kratkog daha. NEMA GMO GRANIČNA fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kako tvrdi Jan Boćanski, direktor Uprave za zaštitu bilja, kontroliše i analizira sve pošiljke i garantuje da nijedan genetski modifikovan proizvod nije ušao u Srbiju. - Stroga kontrola vrši se svakog dana - ističe Boćanski. - Imamo monitoring i tačno znamo šta radimo. Sve se kontroliše - i seme i proizvodi od semena. U Srbiju ne može nekontrolisano da uđe sojina sačma. Ševarlić dodaje da ovakvom stanju na tržištu doprinose i restrukturirani bivši kombinati, čime je uništen deo reprodukcionog materijala u stočarstvu Srbije. Već sledeće godine, dodaje profesor, stočarstvo će učestvovati samo 25 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i time će Srbija zauzeti poslednje mesti u Evropi. - Srbija postaje uvozno zavisna zemlja i neće moći da zadovolji sopstvene potrebe, ako se ozbiljno ne napravi zaokret u stočarstvu - upozorava Ševarlić. Upravo od uvoza strepe potrošači, jer značajne količine iz inostranstva stižu sivim kanalima. Preko Kosova su, na crno, stigle tone sveže piletine iz raznih delova sveta. Slična je situacija i sa drugim vrstama mesa. U industriji mesa u našoj zemlji, prema nezvaničnim informacijama koriste se najviše uvozne sirovine. Iako na pakovanjima preređevine piše da je proizvedeno u Srbiji, gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva. Nijedan klaničar, niti mesar u Srbiji, to javno ne žele da potvrdi. Da Srbija postaje sve veći uvoznik mesa pokazuju i uporedni podaci iz ove i prošle godine. Za prvih osam meseci ove godine, izvezli smo mesa za 1,3 milijarde evra, ali smo, zato, uvezli jedan i po put više - 2 milijarde. Odnos uvoza i izvoza je u 2011. godini bio gotovo isti. Lane smo uvezli mesa u vrednosti od 3,2 milijarde evra, dok je izvoz bio za nijansu "jači" - 3,3 milijarde. Kod žive stoke veća je razlika između uvoza i izvoza. Iz naših štala u svet je otišlo stoke za 4,2 milijarde dolara, dok je u Srbiju ušlo goveda, svinja, ovaca za 0,9 milijardi. - Najveća razlika između uvoza i izvoza je u svinjskom mesu - kažu u Republičkom zavodi za statistiku. - Od dve milijarde uvoza, polovina odlazi na sveže, rashlađeno ili smrznuto svinjsko meso. S druge strane, izvoz ovog mesa je tri puta manji od uvoza. Nismo uvozili goveđe meso, a izvoz je bio vredan 4,4 miliona evra. Jedino što smo od mesa više izvozili nego uvozili jesu jestivi otpaci od živine.GRANIČNA KONTROLAIZ Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poručuju da građani Srbije jedu ispravno meso. Nova metoda uvoza mesa uvedena je po ugledu na standarde Evropske unije.Kontrola je, kažu u Ministarstvu, svakodnevna, ali selektivna, pa će samo najrizičniji uzorci biti nošeni u laboratoriju na dodatnu analizu. Inspektori će na osnovu svog znanja i iskustva sami procenjivati koja pošiljka će ići na kontrole u ovlašćene laboratorije. - Od početka 2011. do kraja septembra ove godine u našoj zemlji ukupno je uzeto 107.015 uzoraka, pregledano je 62.110 pošiljki i urađeno 108.175 ispitivanja - kaže Dejan Krnjaić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. - Rezultati su pokazali da 12 uzoraka nije bilo adekvatno, kvalitet i deklarisanje bili su sporni u 212 slučajeva, samo je 100 slučajeva bilo uslovno vezano za bezbednost proizvoda, prisustvo pesticida pronađeno je u sedam proizvoda, kod 39 proizvoda pronađeni su teški metali, dok je u 34 slučaja konstatovana mikrobiološka neadekvatnost. Kada su u pitanju mesne prerađevine, od početka godine beležimo pozitivnu razmenu sa svetom. Uvezli smo kobasica i sličnih prerađevina za 7,3 miliona evra, a izvezli smo za 10 miliona evra.

Nastavak na Večernje novosti...