Izvor: Politika, 29.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kupuje se kad svi prodaju

Najbolje vreme za kupovinu akcija i obveznica je upravo sadašnje, jer cene te „finansijske robe” padaju

Ako je verovati iskusnim investitorima – najbolje vreme za kupovinu akcija i obveznica je upravo sadašnje, kad svi prodaju, a cene te finansijske robe padaju. A doskora, mnogi su radili u korist sopstvene štete – kupovali su vrednosne papire kad su im cene rasle ili, čak, bile najviše, u nadi da nema kraja rastu njihove vrednosti i kapitalnom dobitku! >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<

Takvo iracionalno ponašanje, motivisano pohlepom, koja je investitorima suzila svest o mogućim rizicima, nije isključivo domaći specijalitet. Ono je upravo izazvalo aktuelnu ekonomsku krizu na finansijskim i tržištima kapitala s epicentrom u SAD, smatra analitičar s Beogradske berze Petar Spaić.

– Ljudska pohlepa, odnosno previđanje granica rasta investicija (prinosa), bilo da je reč o kupovini akcija na berzi, oročavanju štednje, ulaganju u određeni posao, dovodi do ležernog odnosa prema riziku, koji je uvek naličje ulaganja – kaže Spaić. – Pri tom je važeće pravilo i to da što je prinos viši, to je i veći rizik, pa je ulaganje u rizične poslove potencijalno i najisplativije, što najbolje znaju kriminalci koji trguju papirima nepouzdanih emitenata, drogom, oružjem, ljudima ili se bave piramidalnim bankarstvom.

Uz poznate slabosti i nedostatke karakteristične za tržišta kapitala u razvoju, koji se pre svega odnose na lošu regulativu i slabe institucije, kao i odsustvo strategije razvoja, što je dovelo do konstantnog pada svih berzanskih pokazatelja od sredine 2007, negativni efekti potresa u svetskoj ekonomiji, koji su inicirani na tržištu nekretnina u SAD, nisu mimoišli ni Beogradsku berzu.

– Srpsko tržište kapitala je od prošle jeseni maltene u komatoznom stanju zbog dramatičnog pada ponude i tražnje, što je dovelo do sunovrata cena i oba indeksa akcija. Jer, uplašeni zbog poremećaja na sopstvenim domicilnim tržištima, inostrani investicioni i penzioni fondovi su redefinisali svojepolitike ulaganja. Oni su se oslobodili rizičnih hartija sužavajući svoje portfelje, a mnogi su napustili takozvana granična tržišta, u koje se ubraja i srpsko – navodi Spaić.

Ovakvo ponašanje inostranih investitora, koji su dramatično smanjili tražnju, dovelo je do panike među domaćim ulagačima, koja je podstakla „stampedo”, odnosno masovnurasprodaju akcija i investicionih jedinica fondova, zbog bojazni da bi uloženi novac mogao biti bespovratno izgubljen. Pri tom su, zaslepljeni strahom, izgubili iz vida da mnoge domaćefirme, prisutne na Berzi, dobro posluju,tako da tržišna cena njihovih akcija, na izrazito nelikvidnoj berzi, ne odražava realnu vrednost.

Da bi se odredio očekivani prinos veoma je važno da emitenti akcija budu otvoreni prema investicionoj javnosti i da je obaveštavaju o svemu što je relevantno za ulagače i što bi moglo da utiče na vrednost njihovog kapitala. Kao što je svojevremeno zakonom naterala firme iz procesa privatizacije po ranijim zakonima na berzu, država bi trebalo da ih propisima obaveže na redovno informisanje investicione javnosti i vlasnika o svemu što utiče na vrednost akcijskog kapitala.

Ovakva otvorenost kompanija, emitenata akcija, doprinela bi da investitori sa više sigurnosti ulažu novac na berzi i stvaraju portfelje hartija od vrednosti radi smanjenja rizika. To znači da ulažu novac u akcije najmanje dva emitenta, s ciljem da kroz takozvanu diversifikaciju plasmana smanje ili izbegnu moguće gubitke.

Vesna Arsenić

---------------------------------------------------

Berzansko cvokotanje

Ako je suditi po kretanju berzanskih pokazatelja, srpsko tržište kapitala, koje je taman počelo da se otkravljuje, na početku proleća vraćeno je ponovo u zamrzivač. Prošle sedmice svi važniji berzanski pokazatelji su bili na nizbrdici, pa je tako obim trgovanja bio za 20,74 odsto (u dinarima), odnosno 21,01 procenat (u evrima) niži nego u sedmici koja je prethodila.

Promet je iznosio 329,1 milion dinara, odnosno 3,4 miliona evra, a ostvaren je u 1.270 transakcija, što je za 25,95 odsto manje zaključenih poslova.

Trgovalo se sa 152 serije akcija, od kojih su 23 poskupele, a 69 je pojeftinilo.

Indeks najlikvidnijih akcija BELEX15 je pao za 7,92 poena, odnosno dva odsto, na 388,83 poena, dok je kompozitni indeks 100 odabranih akcija BELEXline izgubio na vrednosti 25,52 poena, odnosno 2,89 procenata, tako da je iznosio 858,54 poena. Podsećanja radi, maksimalne vrednosti ovih pokazatelja trenda kretanja cena akcijskog kapitala ostvarene3. maja 2007. bile su 3.335,20 poena (BELEX15), odnosno 5.007,34 poena (BELEXline).

Strani investitori su i prošle nedelje u ukupnom prometu ustupili prednost domaćim kupcima i prodavcima, o čemu svedoči podatak da su imali udeo od 33,99 odsto. U prometu akcijama stranci su učestvovali 46,22 odsto, pri čemu je u kupovini tih papira njihov udeo 42,01, a u prodaji – 50,44 odsto. U prometu državnih obveznica stare devizne štednje, udeo stranih investitora je bio 13,39 procenata.

Telefonija je rekorder, s rastom cene od 9,45 odsto, na 869 dinara. Vicešampion s poskupljenjem od 6,67 procenata, na 1.600 dinara, jeste Dunav osiguranje, za kojom sledi „Dijamant”, čije akcije su skočile za 6,08 odsto, na 6.000 dinara, zahvaljujući prometu samo jednog komada, što svedoči o plitkom srpskom tržištu kapitala. Papiri „Progresa” su dobili na vrednosti pet odsto, dosegavši 105 dinara, a užičkih „Puteva” su skuplji 4,31 procenat, tako da su vredele 678 dinara, pri čemu su vlasnike promenile svega 22 akcije.

Negativni rekorder prošle sedmice s pojeftinjenjem od 12,06 procenata bila je „Lasta”, čije akcije su pale na 620 dinara zahvaljujući prometu samo pet akcija. Papiri „Ikarbusa” su pali 12 procenata, na 2.552 dinara, uz promet jedne akcije, dok su hartije preduzeća „Agrokop” izgubile 11,82 odsto i pale na 485 dinara.

Akcije Metals banke pojeftinile su 10,86 procenata, tako da su iznosile 2.897 dinara, a Veterinarskog zavoda Subotica su se „ohladile” za 10,14 procenata i pale na 319 dinara.

Prošle sedmice se najviše trgovalo akcijama firme „Lučić Prigrevica” – za 42,5 miliona dinara. Slede akcije GP „Planum”, čiji papiri su promenili vlasnike za 20,3 miliona dinara.

Po atraktivnosti za investitore sledeakcije AIK banke, koje su prodate za 18,05 miliona dinara, Privredne banke –17,7 miliona dinara i Komercijalne banke – 8,5 miliona dinara.

Najbolju prođu među investitorima imale su obveznice stare devizne štednje roka prispeća 2016. godine, kojima je ostvaren promet vredan 47,2 miliona dinara.

V. A.

[objavljeno: 30/03/2009]

Nastavak na Politika...