Izvor: Blic, 29.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupovina iz fotelje
Kalifornijske gliste, holandsko seme za kupus, džip iz Amerike, pa čak i bager iz Nemačke moguće je u Srbiji pazariti bez odlaska u pomenute zemlje, direktno iz svoje fotelje. Za ovakvu onlajn kupovinu osim tačno definisane robe koju želite da kupite i, naravno, novca, potrebno je da imate i računar. Ali koliko god da je ovakav pazar na daljinu primamljiv, u Srbiji zbog malog broja kompjutera i nije baš uobičajen. Od kuće se mnogo više koriste usluge elektronskog bankarstva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Tek nekoliko desetina domaćih kompanija nudi prodaju preko interneta, a koliko je to zanemarljiv podatak najbolje se uoči poređenjem sa Velikom Britanijom, gde oko 150.000 firmi ima ovakav vid prometa. Da smo po ovom pitanju trenutno daleko i od Evropske unije, takođe ilustruje podatak da u EU ima više od 200 miliona korisnika interneta, od čega 50 odsto kupuje elektronski.
Ali stvari se polako ali sigurno pokreću sa mrtve tačke. Tako već četiri godine posluje „E dućan", preko kojeg građani Srbije mogu da naruče sve što se nalazi u prodaji na internetu i što je zakonski dozvoljeno da se uveze. Postupak je jednostavan, odlaskom na sajt „E dućana" slede se uputstva i obavlja kupovina. Rok isporuke robe je od dve nedelje do maksimum 30 dana na kućnu adresu.
- Na cenu istaknutu na sajtu plaća se 20 odsto provizija do vrednosti narudžbine od 1.000 evra, odnosno 10 odsto za vrednosti narudžbine od preko ovog iznosa. Na ovu cenu treba dodati i troškove transporta, carinskih i poreskih dažbina. Kupci kupuju robu koje nema na našem tržištu, a jedna petina naših kupaca pazari da bi uštedela. Plaća se kešom ili „dajners", „viza", „master" ili „amerikan" karticom elektronskim putem - kaže Dragan Đurić, marketing menadžer „E dućana".
Naš sagovornik ističe da je sigurnost kod plaćanja karticama zagarantovana, jer se sajtovi obavezuju da prilikom naplate od klijenta putem kartica neće zadržavati detalje transakcija.
Inače, više od 70 odsto svih kupovina se odnosi na robu vrednu do 100 evra.
Najčešće kupovine
knjige
specijalizovani časopisi
DVD
sportska odeća i obuća
lekovi
digitalni fotoaparati
firmirana odeća
„koka-kola",
mineralna voda, sokovi, pivo...
Osim „egzotičnih" proizvoda koji se mogu naručiti iz bilo kog mesta u Srbiji, u Beogradu je moguće obaviti i onlajn pazar hrane i kućnih potrepština. Od 2001. godine, od kada je otvorena „Maksi" onlajn prodavnica, prosečna potrošačka korpa iznosila je 4.500 dinara, dok je danas ona teška više od 12.000 dinara. U ovoj virtuelnoj radnji cene su iste kao i u supermarketima. Plaćanje se obavlja gotovinom, čekovima, preko žiro računa, platnim karticama „viza", „dajners", „dina", „juba", „maestro" i „masterkard".
- Procedura naručivanja je vrlo jednostavna, a kupovina se može obaviti u bilo koje doba dana i noći. Potrebno je naručiti robu za više od 4.500 dinara. Prevoz i dostava su besplatni i plaća se po preuzimanju robe - kaže Mila Zavođa, PR menadžer „Delta Maksija", i dodaje da kupci na ovaj način najčešće pazare „koka-kolu", mineralne vode, sokove, pivo, mleko i proizvode od mleka, delikates, sveže voće i povrće.
Ipak, građani mnogo više koriste usluge elektronskog bankarstva, koje im omogućavaju da provere svoje stanje na tekućem računu, plate dažbine, obave prenos novca sa jednog računa na drugi u banci. Praksa je da je korišćenje onlajn bankarstva predviđeno u okviru redovne mesečne naknade za održavanje i vođenje tekućeg računa. U „Rajfajzen banci" ovaj servis može da se koristi nakon što banka klijentu odobri zahtev za elektronsko bankarstvo koje se može dobiti u bilo kojoj filijali banke. Nakon toga klijent dobija lični identifikacioni broj, koji mu omogućava nesmetano korišćenje ove usluge.
- Ukoliko klijent želi da obavlja plaćanja putem interneta ili da obavlja zamenu valuta ili prenos novca sa računa na račun, uz lični indentifikacioni broj dobija i mini CD sa digitalnom sertifikatom koji mu omogućava bezbedno obavljanje novčanih transakcija - objašnjavaju u „Banci Intezi".
