Izvor: Politika, 23.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupovali firme, utajili porez
Svi oni kojima su godišnji prihodi osetno manji od imovine kojom raspolažu moraće da dokazuju njeno poreklo, kaže Vladimir Ilić
Državni sekretar za poreze i carine u Ministarstvu finansija Vladimir Ilić zadovoljan je, kako je potvrdio u razgovoru za "Politiku", prvim rezultatima unakrsne procene stečene imovine i ostvarenih prihoda u prošloj godini, podsećajući da će Poreska uprava ovu akciju, započetu u oktobru, nastaviti i posle Nove godine.
– Reč je o kontinuiranoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akciji koja će se odnositi na sve one za koje Poreska uprava utvrdi du su im godišnji prihodi daleko ispod imovine kojom raspolažu. Bez obzira na to o kome je reč – političarima, estradi, sportistima – svi će morati da dokazuju poreklo imovine – kategoričan je Ilić.
Do sada je, naglašava, u postupak unakrsne procene uvedeno 600 poreskih obveznika, mahom biznismena koji su učestvovali u privatizacijama po Srbiji. Doneto je sedam rešenja, od toga pet s obavezom naplate poreza u iznosu od 53 miliona dinara. Više od 20 postupaka okončano je zapisnikom i očekuje se uručenje rešenja za toliko novih poreznika za koje se još ne zna kolika će im biti visina poreske obaveze, kaže on.
Prema njegovim rečima, već iz ovih prvih slučajeva zaključuje se da će za gotovo 80 odsto onih koji su već u postupku postojati obaveza naplate poreza koji je pokušan da bude utajen. Koliki će taj porez biti zavisiće od raskoraka imovine i prijavljenih prihoda.
Najvažnije je, dodaje Ilić, što će se zahvaljujući ovom novom metodu ubuduće mnogo lakše i brže procesuirati slučajevi koji se tiču kriminala i korupcije. Celoj akciji doprineće i ubrzano donošenje zakona o osnivanju nezavisne agencije za borbu protiv korupcije, jer će i to biti jedan od načina dokazivanja postojanja krivičnih dela. Ali ukoliko nemate materijalne dokaze za krivična dela, unakrsna procena imovine i godišnjih prihoda je jedini način da se to utvrdi.
– To su slučajevi gde za očiglednog kriminalca nemate dovoljno dokaza, a gde će unakrsna procena to potvrditi. Pogotovo je to važno kod organizovanog kriminala. Jer, kada presečete izvor finansiranja zaustavili ste kriminal – ističe Ilić.
U tom kontekstu bi trebalo što pre doneti i zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, gde će se teret dokazivanja staviti na onog ko je okrivljen, odnosno optužen za neko krivično delo. Na taj način će se jasno napraviti razlika između njegove legalno stečene imovine i onog dela za koji ne može da objasni poreklo, objašnjava Vladimir Ilić.
Sva imovina za koju nema dokaza o poreklu i načinu sticanja biće zaplenjena. Tretiraće se, naime, kao da je zarađena kriminalnim radnjama.
Iako ovaj zakon neće moći retroaktivno da se primenjuje, važiće za sve one koji ubuduće budu i pomislili da utaje porez.
– Primera radi, neko je ukrao automobil i njemu se sudi za to krivično delo. Izriče mu se zatvorska kazna i oduzima mu se vozilo.
I tu se sada priča završava. Kod ovakvih ali i ozbiljnijih slučajeva kriminala ubuduće će se ići u postupak gde se okrivljenom zamrzava sva imovina i od njega traži da dokaže šta je od svega toga legalno stečeno – objašnjava Ilić.
U Italiji, SAD, Bugarskoj i Belgiji već postoji takav zakon i on se pokazao kao vrlo efikasan. Poenta je, napominje, da je reč o sistemskom zakonu koji je, recimo, mafiju u Italiji ili porno-industriju naterao da sele svoj kapital u legalne tokove.
Obično se iz tih nelegalnih, kriminalnih poslova ide u građevinu, nove investicije. I to je način da svi oni ostaju bez novca. Jer, da bi izbegli zaplenu imovine koja je ogromna, moraju da uđu u legalne tokove, kroz kupovinu akcija, osnivanje kompanija... Da se bave legalno nekim poslom, što je upravo i cilj.
Na pitanje kakve su sankcije za one koji pokušaju da izbegnu plaćanje utajenog poreza, Ilić kaže da se ide na prinudnu naplatu imovine. Jer, oni su se već deklarisali i Poreska uprava sada tačno zna čime raspolažu. Dakle, biće im zaplenjeno sve čime raspolažu.
Da bi utajivači bili adekvatno kažnjeni neophodno je utvrđivanje sudske prakse, jer je realno očekivati da će veliki broj ovih slučajeva završiti na sudu. "Posle prvostepene i drugostepene naplate obveznici se najčešće žale zbog čega ćemo morati da imamo praksu u Vrhovnom sudu, što do sada nije rađeno" Za to će, po njegovoj proceni, biti potrebno oko godinu dana.
Budući da je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji počeo da važi od 1. 1. 2003. godine i da su tada svi oni čija je imovina bila veća od 20 miliona dinara imali obavezu da prijave porez a nisu to učinili, poreznici ih kroz unakrsnu procenu praktično danas vraćaju na taj datum od pre tri i po godine. Cilj je da se utvrdi da li je i za koliko od tada do danas uvećana imovina i da li je uredno izmirivan porez. Ukoliko se utvrdi da je 2003. godine imao 20 miliona, a nije prijavio, onda ga Poreska uprava oporezuje za celokupan iznos bez odbitka 20 miliona dinara koje je imao, a nije se odazvao da ga prijavi.
U postupak unakrsne procene ući će više od 1.300 obveznika, kaže Ilić i tvrdi da je u ovom času nemoguće reći za koliko će naplata utajenog porza povećati priliv u budžet, ali je izvesno da su posredi – milijarde dinara.
Jasna Petrović
[objavljeno: 23.12.2006.]
