Izvor: Politika, 18.Okt.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupim, „ugojim“ i skupo prodam
Prvi put se šira javnost sa investicionim fondovima upoznala 2004. godine prilikom privatizacije „Ce marketa” i „Knjaza”
Nije investicioni fond „Salford” kupio požarevački „Bambi” i mlekare zato što je menadžment te kompanije odrastao na „plazma” keksu i Imlekovoj „kravici", već je procenio da na ovim proizvodima može dobro da se zaradi. „Kupiću te samo ako mogu dobro da te prodam" – pravilo je bez koga rukovodioci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovakvih grupacija uopšte i ne razmišljaju da uđu u posao.
Prvi put se šira javnost sa ovom vrstom investitora upoznala 2004. godine prilikom privatizacije „Ce marketa” i „Knjaza”. I dok je investicioni fond FPP Balkan limited uspešno obavio posao u Aranđelovcu, od londonskog „Ašmora” bio je brži biznismen Miroslav Mišković pri kupovini „Ce marketa". Investicioni fond iz Britanije, zvanično je ispao iz utakmice jer se njegovo geografsko poreklo dovelo u pitanje. Naime, na osnovu dokumentacije, utvrđeno je da je fond „Ašmor investment menadžment” iz Londona, dao prvobitnu ponudu, dok je „Ašmor global specijal fond limited”, registrovan na Islandu, dao bankarsku garanciju u nastavku procesa preuzimanja. Zbog te neusaglašenosti Komisija za hartije od vrednosti eliminisala je ponuđača.
Ništa manje nije bila uzbudljiva ni tržišna utakmica za „Knjaza”. I dok je ponuda Vlade Divca, ali i francuskog „Danonea” primljena podjednako kiselo kao što je bio ukus mineralne vode, investicioni fond FPP Balkan limited, pred nosom proslavljenog sportiste zabio je koš u fabrički krug ovog preduzeća. Iz mehurića je kasnije kao vlasnik izronio investicioni fond „Salford”.
Kad se ovoliko prašine diglo 2004. godine kada je šira javnost, praktično, bila upoznata sa investicionim fondovima, onda i ne čudi to što je građanima prva asocijacija na ovakva preuzimanja – prljava igra. A pravila su više nego jednostavna: kupi po što nižoj ceni, reorganizuj preduzeće tako da napraviš dobru firmu koju ćeš prodati za veće pare.
Menadžment „Salforda”, na primer, nije krio da će 2009. godine prodati neke fabrike iz sistema, ali im je kriza poremetila planove o prodaji.
Bez obzira na neuspeh prilikom kupovine „Ce marketa”, ni londonski „Ašmor” u Srbiji nije ostao praznih ruku. Novu šansu rukovodstvo ovog investicionog fonda čekalo je nekoliko godina, pa su krajem 2006. godine pazarili „Karneks” iz Vrbasa.
Štampom su se, u poslednjih nekoliko godina, prilikom različitih privatizacija provlačila imena raznih investicionih fondova. „Ist Evropa investment”, koji ima kapital u Univerzal banci, navodno je pre nekoliko godina bio zainteresovan za kupovinu „Si marketa”. Komisija za zaštitu konkurencije tada nije mogla da uđe u trag ko se krije iza ove holandske firme, odnosno ko su „osnivači osnivačevih osnivača”.
„Midland Risors” investicioni fond, zvanično registrovan na jednom britanskom ostrvu, kupovao je preduzeća širom jugoistočne Evrope, pa i neke srpske firme. Osnivač preduzeća Aleksandar Snajder, inače rođen u Rusiji, u našoj zemlji svojevremeno je bio vlasnik pančevačke luke „Dunav”, „Karneksa”, pekarske industrije „Klas”, ugostiteljskog preduzeća „Stari grad”, valjaonice bakra „Sevojno”. Luku „Dunav” i preduzeće „Stari grad” preprodali su kontroverznom biznismenu Predragu Rankoviću Peconiju, dok su „Karneks” ustupili već pomenutom „Ašmoru”. „Klas” i valjaonica bakra „Sevojno” danas su u rukama Zorana Drakulića.
A. Nikolić
[objavljeno: 19/10/2009]
