Izvor: Večernje novosti, 01.Jun.2015, 14:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kupce traže i kroz stečaj

ZAŠTITA države od prinudne naplate od danas više ne važi za 44 preduzeća u restrukturiranju. Poverioci će moći u narednih mesec dana da ih gurnu u stečaj, ali to ne znači da će svi kojima gubitaši duguju odmah tražiti naplatu. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović ističe da su se pojedini dužnici već dogovorili sa poveriocima da ih "poštede" još neko vreme. - Ni poveriocima ne odgovara blokada, jer je i za njih bolja opcija da pregovaraju sa preduzećima o >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << reprogramu duga - smatra Stevanović. - Za one koji nemaju održivo tekuće poslovanje, ne mogu da posluju po tržišnim principima i koji generišu gubitke realnom sektoru i državi stečaj je najbolje rešenje. Sa mnogim rukovodiocima i sindikalnim liderima smo obavili razgovore, a danas ćemo se ponovo sastati kako bismo im objasnili kako da se organizuju da kroz ovaj postupak prođu što bezbolnije. Poverioci moraju prvo da podnesu zahtev Privrednom sudu i da uplate predujam, a tek posle te procedure, sudija može da pokrene stečajni postupak. Sve to traje oko mesec dana, tako da će firme imati još toliko vremena da zaštite imovinu i da se u tom roku naprave unapred pripremljeni planovi reorganizacije. Stevanović objašnjava da će u narednih mesec dana biti sproveden socijalni program. - S obzirom na to da će Agencija za privatizaciju biti stečajni upravnik, gledaćemo kako da te firme spremimo za prodaju iz stečaja - navodi državni sekretar. - Kroz ovaj postupak imovina se stavlja u funkciju, a radnici koji su uzeli otpremnine mogu ponovo da se zaposle u istoj firmi. To je moguće, jer se dosadašnje preduzeće gasi, a otvara se novo pravno lice. Dr Vladimir Krulj, savetnik ministra zaduženog za evropske integracije i vanredni profesor Univerziteta u Luvenu smatra da je ovo poslednji trenutak za raščišćavanje stanja u preduzećima u restrukturiranju, a da je ovaj posao trebalo obaviti bar deceniju ranije. - U pitanju su firme koje su više od 15 godina, a pojedine i duže, u ozbiljnim poslovnim problemima, sa dugovima i gubicima, zastarelom tehnologijom, viškom radnika, izgubljenim tržištem i ekonomski neodrživom proizvodnjom - obrazlaže Krulj. - Preduzeća koja su do sada bila u restrukturiranju koštala su državu, prema procenama međunarodnih finansijskih institucija, više stotina miliona evra godišnje iz budžeta za subvencije. To je sa fiskalnog aspekta jednostavno neodrživa situacija, jer bi nastavak subvencionisanja u dosadašnjem obimu, odveo državu u bankrot. To više neće da tolerišu ni MMF, ni Svetska banka ni Evropska unija. To je, posle 15 i više godina "pokrivanja" od strane države, jednostavno neminovnost. Dugovi prvih 50 preduzeća u restrukturiranju veći su od četiri milijarde evra, od čega su oko polovina obaveze prema državi, a polovina dug prema komercijalnim kreditorima.Skidanje zaštite od poverilaca ne mora neminovno značiti odlazak u stečaj tih preduzeća - tvrdi Krulj. - Država je obećala da ih ona kao poverilac neće blokirati. Sa druge strane, sa komercijalnim poveriocima će morati da se razgovara o rešavanju problema dugovanja. Možda se pitanje dugova može prevazići kroz različite oblike reorganizacije poslovanja, koje bi moglo da omogući firmama koje imaju kakvu-takvu tržišnu perspektivu, da dogovore neki reprogram dugova i nastave da rade, ali i da otplaćuju dugove. Poverioci će morati da procene da li im se više isplati da svoje potraživanje naplaćuju kroz stečaj, ili da kroz neki oblik reorganizacije poslovanja dužnika, možda naplate dugoročno više nego kroz stečaj.UŠLI U CAJTNOTŠTETA je što ovo moramo da radimo u cajtnotu, i što ovaj posao nije urađen pre dosta godina, kada su vremena za to bila mnogo bolja - smatra Vladimir Krulj. - Uslovi su sada neuporedivo lošiji nego pre desetak godina, kada je i naša ekonomija bila u uzlaznoj putanji, kada je bilo više investitora, i kada su i preduzeća bila u mnogo boljem stanju, sa manjim dugovima i gubicima. Treba tražiti i najmanju šansu da preduzeća, ili njihovi delovi nastave da posluju i da se očuva što je više moguće radnih mesta, na ekonomski održiv način.KUPCE ĆE NAĆI NAJBOLjIVEOMA je važno da se u narednih godinu dana nađu strateški partneri za 17 strateški važnih preduzeća, koja imaju izuzetan ekonomski značaj i za našu industriju, za izvoz, ali i za grane delatnosti u kojima posluju - smatra Vladimir Krulj. - Ona su važna i po broju radnika, ali i po geostrateškom značaju za našu zemlju. Među 34 preduzeća za koja su pre nekoliko dana raspisani javni pozivi dobre šanse da pronađu strateške partnere imaju poljoprivredni kombinati i preduzeća iz prehrambene industrije, ali ima interesovanja i za ostale.

Nastavak na Večernje novosti...