Izvor: Blic, 15.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupac bez novca
Mogućnost koja je data rumunskoj kompaniji „Kuprom", da založi imovinu koja je u vlasništvu RTB-a kako bi dobila kredit za kupovinu ove firme, probudila je sumnje ekonomista da je po sredi prodaja koja unapred ima za cilj neuspeh privatizacije najvećeg srpskog proizvođača bakra i zlata.
- Ukoliko se dogodi da „Kuprom" nema para da plati pristiglu ratu banci (u ovom slučaju, reč je o jakim finansijskim institucijama „Meri Linč" i „Dojče banka"), imovina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << RTB-a bi automatski bila predmet prinudne naplate. Banke bi u tom slučaju imale mogućnost da borsku kompaniju prodaju bilo kom kupcu, prema kojem ne bi važila pravila iz ugovora koje je potpisala Vlada Republike Srbije sa „Kuprumom", kaže za „Blic" ekonomista koji je upoznat sa ovim procesom. On je dodao da, po pravilu, banke insistiraju da se založi dva puta više imovine od kredita koji se dobija.
Drakulić se žalio
Tender za prodaju RTB-a Bor u celini raspisan je 1. septembra prošle godine. Minimalna cena za kupovinu imovine rudnika bakra Bor i Majdanpek i preduzeća Topionica i Rafinacija u Boru bila je 266,7 miliona dolara.
„Kuprom" je pobedio na tenderu ponudivši 60 miliona dolara više od konzorcijuma kiparske firme „Ist point", u kojoj je jedan od vlasnika privrednik Zoran Drakulić, i londonskog investicionog fonda ORN, koji su ponudili 340 miliona dolara. Zbog sumnji u neregularnost sprovedenog tendera za prodaju imovine RTB-a, Drakulić je uputio žalbu Ministarstvu privrede i zatražio na uvid kuporodajni ugovor.
- Postavlja se logično pitanje kakav se obrt može očekivati u dotrajalim postrojenjima RTB-a da bi se isplatio kredit - zaključio je naš sagovornik.
U Ministarstvu privrede tvrde da „Kuprom" ima pravo da radi uzimanja kredita založi imovinu Rudarsko-topioničarskog basena. Ne sporeći to, ekonomisti upozoravaju da bi problem mogao nastati ukoliko „Kuprom" dobijeni kredit ne bude mogao da vrati.
Vlada Srbije je sa „Kupromom" potpisala ugovor o prodaji imovine RTB-a i prenosu eksplatacionih prava u borskom rudarskom basenu.
- Kada neko prodaje nešto vredno on vodi računa o tome kakav je platiša onaj kome prodaje. Ako onaj ko kupuje uzima kredit da bi kupljeno platio, onda to znači da je reč o lošem kupcu i lošem platiši - komentar je ekonomiste Milana Kovačevića, stručnjaka za strana ulaganja.
Prema njegovim rečima, rizično u ovom slučaju može biti to što
„Kuprom" možda neće moći da otplaćuje kredit, pa će RTB Bor morati da proda nekom drugom.
- Sve u svemu, nisam siguran da smo dobili pravog kupca - ocenjuje Kovačević.
On takođe navodi da je ovako nešto po zakonu moguće, ali i ukazuje da je ključna stvar da li je to bilo dozvoljeno i u tenderskoj dokumentaciji.
- Ukoliko nije, onda ostali koji su bili zainteresovani za kupovinu RTB Bora mogu da se žale - kaže on.
Prema mišljenju ekonomiste Đorđa Đukića, nije bitno iz kojih izvora će se nešto plaćati, ali se ipak pita kako se može staviti pod hipoteku za uzimanje kredita objekat koji nije uknjižen na korisnika kredita.
Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, kaže da svet poznaje takvu vrstu poslovnih poteza, koja je doduše više uobičajena prilikom kupovine privatnih firmi.
- U ovom slučaju malo je neobično i čudno to što na ovakav način jedan strani investitor kupuje državnu imovinu. Ostaje otvoreno pitanje da li je ranije kupac rekao na koji način će kupovati RTB Bor - kaže Erić.
Svetska banka o prodaji
Svetska banka je pozdravila prodaju srpskog problematičnog kompleksa bakra RTB Bor Rumunskoj grupi bakra „Kuprom" uz ocenu da će to pomoci revitalizaciji jednog od najsiromašnijih regiona u Srbiji. Karolin Junger, šef kancelarije Svetske Banke u Srbiji, rekla je Rojtersu da je dogovor „značajan korak napred za borski region".
„Postoje određene obaveze od strane radnika i investitora koje će učiniti značajne promene za stanovnike Bora veoma brzo", rekla je ona.
