Izvor: Politika, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuga srpske ekonomije
U nelegalnoj zoni poslovanja u industriji tekstila, odeće, kože i obuće godišnje se obrne oko dve milijarde evra Gotovo da nema oblasti života koju ne pogađa "siva zona poslovanja". Koliki je obim "sive ekonomije" u Srbiji nikada se neće tačno znati, jer preciznim podacima o raširenosti te pošasti ne raspolažu ni države u kojima "ne možeš ni da umreš ako nisi platio porez". Pretpostavlja se da se u vreme kada nas je svet držao u blokadi u "ekonomiji podzemlja" stvaralo i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Po nekim računicama, od početaka 2005. godine, kada je počela primena poreza na dodatu vrednost (PDV), ona je svedena na oko 30 procenata.
Svi istraživači obima "sive ekonomije" kod nas slažu se da je ona najraširenija u proizvodnji i prometu tekstila, odeće i obuće. Zato su tekstilci, kožari i obućari koji legalno posluju proteklih godina bili najglasniji u zahtevima da ih država zaštiti od nelojalne konkurencije onih koji posluju "na crno".
Po rečima Milana Kneževića, predsednika Upravnog odbora Unije proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće, u Srbiji više se sašije i proda "na crno", nego legalno.
– U nelegalnoj zoni poslovanja u industriji tekstila, odeće, kože i obuće godišnje se obrne oko dve milijarde evra, a u celoj privredi Srbije i do pet milijardi – tvrdi Knežević. – Zbog toga državni budžet svake godine biva uskraćen za oko milijardu evra prihoda, a siva zona poslovanja svakog dana uguši na desetine legalnih firmi. Zato je Unija tekstilaca, kožara i obućara prošlu godinu posvetila alarmiranju svih nadležnih da suzbiju ovu kugu srpske ekonomije. Zadovoljni smo što je praktično zabranjena nelegalna kataloška prodaja inostrane robe. Činjenica je i da Carina sada realnije određuje osnovicu za carinjenje robe iz Kine i Turske, ali komisioni još ne posluju kao samostalne trgovinske radnje, što im omogućava da i dalje zakidaju državi.
Knežević podseća da je država suzbila nelegalni uvoz i promet tečnih goriva i cigareta, ali svakodnevne slike po našim pijacama i ulicama potvrđuju da nelegalna trgovina odećom i obućom cveta.
– Nama je odavno jasno da država svesno toleriše nelegalno privređivanje u pojedinim oblastima kao nezvanično, a naopaki i kontraproduktivni program zbrinjavanja armije nezaposlenih. Zbog toga ćemo protestovati ispred zgrade republičke vlade i poručiti nadležnima da ćemo i mi izložiti svoju robu na kartonskim kutijama. To je jedini način da spasemo svoje firme od propadanja i da oko 70.000 naših radnika sačuva svoja radna mesta – poručuje Knežević.
I Blagomir Jovanović, sekretar Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije, tvrdi da je dosadašnji učinak države na suzbijanju sive ekonomije daleko od očekivanja.
– Proizvođači odeće i obuće, kao i srpska industrija u celini, ne zahtevaju od države da ih štiti od strane konkurencije tako što će otežavati uvoz, već da se legalno uvozi, proizvodi i prodaje – ističe Jovanović i dodaje: – Ukratko, zahtevamo da propisani uslovi poslovanja važe jednako za sve. Proizvodnja na crno cveta, a nadležne inspekcije kontrolišu samo legalne proizvođače. I da apsurd bude veći, što više legalni ukazuju na propuste inspektora, oni sve češće pretresaju njihovo poslovanje, a nelegalni su i dalje nevidljivi.
Sporazum o tekstilu sa Evropskom unijom omogućio je domaćim tekstilcima da u protekle dve godine povećaju godišnju vrednost izvoza za oko 200 miliona dolara. Posla je sve više, ali nema ko da šije, iako bi ova grana sada mogla da zaposli oko 30.000 ljudi. Trenutno na posao u Srbiji čeka oko 56.000 tekstilaca i obućara, kojima se više isplati da rade "na crno" i istovremeno primaju nadoknadu za nezaposlenost nego da se zaposle kod legalnog poslodavca.
Istovremeno se smanjuje broj firmi u legalnoj zoni poslovanja, tvrde upućeni. One nestaju sa spiskova poreskih obveznika, ali to ne znači da prestaju sa radom.
Al. Mikavica
[objavljeno: 19.04.2007.]
.jpg)
