Izvor: Studio B, 03.Okt.2012, 17:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krugman: Srbiji je evropsko tržište najbitnije
Srbija i dalje najbolje izglede ima na evropskom tržištu, ali u robnoj razmeni treba da koristi prilike koje joj se ukažu u Aziji i drugim regionima, ocenio je nobelovac Pol Krugman.
Krugman je rekao, na konferenciji za novinare, posle predavanja koje je održao srpskim zvaničnicima, privrednicima i ekspertima, da je geografija vrlo bitna pa zbog toga savetuje da se ekonomija Srbije više usmeri ka evropskom tržištu.
Krugman je, na pitanje kako komenariše ekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << mere Vlade Srbije, obazrivo odgovorio, jer kako je ukazao bio je u prilici da pažljivo sluša o tome, ali ne i da donosi ocene, kao i da nema parametre koji bi mu to omogućili.
"Niste u najgoroj situaciji, ima i zemalja koje su u mnogo gorem položaju, recimo da je vaša situacija slična onoj u Grčkoj", rekao je Krugman.
Šta je Krugman poručio na predavanju
U nalaženju puta za izlazak iz ekonomske krize, Srbija mora da primenjuje izbalansirana rešenja, i u monetarnoj i u fiskalnoj politici, jer se radi o zemlji koja je u mnogim važnim aspektima jedinstvena, poručio je Krugman.
Krugman je, tokom predavanja kome su prisustvovali srpski zvaničnici, privrednici i eksperti, istakao da nije tačna teza da je sve u redu ukoliko je valuta snažna jer Srbija ima veliki spoljnotrgovinski deficit koji mora da smanji kroz unapređenje konkurentnosti.
Činjenica da je dinar devalvirao sama po sebi nije loša jer to povećava konkurentnost privrede, a srpska valuta i dalje je precenjena, rekao je čuveni ekonomista, ali, s druge strane upozorio, da je najveći deo duga zemlje u evrima, pa devalvacija domaće valute nepovoljno utiče na njegov rast.
Monetarna politika, kako je ukazao Krugman, mora da ima za cilj ograničenu inflaciju i ne može u potpunosti da se okrene unapređenju konkurentnosti privrede, ali treba biti umeren i ne treba ići ka tome da inflacija bude vrlo niska u kratkom roku.
"Imate spoljašnje snage koje zahtevaju oštre mere štednje, ali mere štednje produbljuju pad ekonomije i sada se postavlja pitanje šta raditi u takvoj situaciji", ukazao je on.
Krugman je preporučio Srbiji da teži ka umerenim rešenjima, odnosno mere štednje ne bi trebalo da budu suviše stroge, ali se ne bi trebalo okrenuti ni ka potpunoj potrošnji ističući da bi zemlja trebalo da radi na popunjavanju deficita javnih investicija, ali i na socijalnoj podršci.
U situaciji kada Srbija ima visok spoljnotrgovinski deficit, mora da radi na povećanju izvoza, i u širem smislu vi ste zemlja sa dobrim geografskim položajem i veoma obrazovanom radnom snagom, sa relativno niskom cenom tako da možete da razmišljate o povećanju izvoza, kazao je on.
Prema rečima Krugmana, u tom pogledu bilo bi bitno da je Srbija članica EU, ali to nije neophodno.
Govoreći o globalnoj situaciji, on je istakao i da se centar krize sada pomerio iz SAD, gde se mogu videti počeci oporavka, u EU, gde je jedan od najvećih problema što postoji zajednička valuta, a ne postoji jedna vlada i nema automatskog sistema za pomoć onima koji su u najvećoj krizi.
"Nadamo se da će EU biti potpuna fiskalna unija, ali ne očekujem da to vidim za svoga života", kazao je Krugman.
On je rekao da je njegova želja da evro opstane kao važan element zajedničkog evropskog projekta, ali, prema njegovim rečima, neće opstati ako Nemačka odluči da ode.
"Da li Evropa može da se spasi? Može, ali biće puno problema", istakao je Krugman navodeći da EU treba da suzbije ekonomsku pretnju prema drugim zemljama, da stabilizuje kamate za kreditiranje, da se vladama omogući da kupuju državne obveznice.
Antić prisustvovao predavanju
Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić prisustvovao je predavanju Pola Krugmana.
Antić je istakao da je predavanje o prevazilaženju svetske ekonomske krize profesora Krugmana bilo više nego korisno, jer pomaže da se realnije sagledaju razmere i mere prevazilaženja krize.
- I ovo predavanje je potvrdilo da ne postoji univerzalno rešenje za izlazak iz krize i da mere štednje, koje će osetiti samo građani, koji više nemaju odakle da štede, ne mogu postići željeni rezultat. Država treba da pronađe model za veću štednju, da smanji troškove administracije i javne potrošnje - ukazao je Antić za Beoinfo.
On je rekao da ekonomska situacija u Beogradu nije nimalo laka i dodao da se, nažalost, i Beograđani suočavaju s krizom koja je pogodila čitavo naše društvo i veći deo svetske ekonomije.
- Mi u Beogradu smatramo da u budućnosti naše društvo u mnogo većoj meri treba da se oslanja na poljoprivredu. Model Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB), pokazuje da ozbiljniji pristup poljoprivrednoj proizvodnji može da da rezultate. Našoj zemlji je potrebna reindustrijalizacija, ali pre svega treba da se vratimo onome što imamo, a to je poljoprivreda. Zbog toga ćemo mi u gradu uložiti posebne napore u razvoj te grane, budući da dve trećine Beograda pripada poljoprivrednom zemljištu - istakao je Antić i najavio da će grad nastaviti da pomaže program „Zeleni prsten" i razvoj voćarskih plantaža.
.jpg)
