Izvor: Blic, 16.Feb.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krpice „pojele“ 500 miliona evra
Kinezi godišnje uvezu tekstilne robe za oko 800 miliona evra. Nakon carinjenja ta je roba još jeftinija jer oni za majicu plaćaju carinu od 30 centi, a za pantalone jedan evro. I sva se ta roba prodaje nelegalno bez ikakvog knjigovodstvenog razduživanja, zbog čega država godišnje gubi od 200 do 250 miliona evra, kaže za „Blic nedelje" Milan Knežević, predsednik Unije proizvođača tekstila.
Knežević kaže da u zemlji postoji 100.000 nelegalnih prodajnih mesta i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veliki broj privatnih radionica koje šiju robu za prodaju na „buvljaku".
- Samo u Pančevu ima 280 takvih radionica koje uvoze pamuk iz Turske i na to ne opet ne plaćaju carinu. Tu su i komisioni kojih u Beogradu ima 7.000 i koji godišnje prodaju robe, takođe, za oko 800 miliona evra. Zbog svega toga, država godišnje izgubi od 500 do 600 miliona evra, ali naše ministre to ne zabrinjava jer je to zapravo njihov nezvanični socijalni program - kaže Knežević, inače vlasnik pančevačke konfekcije „Modus".
Dnevni promet tekstilnih proizvoda u sivoj zoni iznosi oko pet miliona evra, dok se godišnji promet na ilegalnom tržištu procenjuje na čak četiri milijarde evra. Izveštaji tržišne inspekcije govore da se u 95 odsto butika prodaje roba nepoznatoga porekla, što preti da u potpunosti uguši legalna preduzeća iz tekstilnog sektora.
- Ja sam Đeliću pred 700 ljudi u „Hajatu" rekao da nama koji radimo legalno nije problem da se izborimo s konkurentima koji imaju niže cene, već sa onima koji posluju nezakonito. Govorio sam to i Dimitrijeviću, Dinkiću, Iliću i drugima, ali oni neće ni prstom da mrdnu - kaže Milan Knežević.
Bolje buvljak nego fabrika
- Iako je „Modus" firma u kojoj plata nikad nije kasnila, meni se na poslednja tri konkursa za nove radnike niko nije javio. A i zašto bi? Ko će da radi za 250-300 evra ako na „buvljaku" može da zaradi tri-četiri puta više. Mi smo prema ljudima koji rade na „buvljaku" jako sažaljivi i zaboravljamo da mnogi od njih zarađuju puno više od lekara i profesora - priča Knežević.
