Izvor: B92, 23.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Krosborder" krediti sve traženiji
Beograd -- Prema podacima NBS domaća preduzeća su od januara 2007. godine koristila oko šest milijardi evra krosborder kredita.
U prvom kvartalu učešće deviznog duga preduzeća u spoljnom dugu Srbije poraslo sa 30, 1 % na 87, 3% odsto
Direktno zaduživanje u inostranstvu za mnoga domaća preduzeća postalo je glavni izvor finansiranja. Osnovna prednost ovakvih kredita su niže kamate od onih na kredite koji se mogu uzeti u zemlji. Takozvani "krosborder" krediti, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << međutim, nose i povećani valutni rizik sa kojim kompanije moraju da se suoče.
Na svaki evro koji uzmu iz inostranstva da bi ga plasirale u vidu kredita, banke koje posluju u Srbiji moraju kod Centralne banke da polože depozit od 45 centi. Ta obaveza znatno poskupljuje kredite koji se odobravaju, pri čemu preduzeća moraju da se nose i sa dodatnim rizikom promene euribora i valutnog kursa. Za prekogranične ili krosborder kredite ne postoji obaveza da se položi devizna rezerva, pa su za kompanije zato jefitniji.
Prema rečima Zorana Petrovića, iz Rajfajzen banke manji troškovi zaduženja kod krosborder kredita su iz prostog razloga što banka ne pozajmljuje taj novac iz inostranstva pa ga onda daje preduzeću i pri tom izdvaja i obaveznu deviznu rezervu, već novac iz inostranstva ide direktno klijentu na račun.
U skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, domaće preduzeće iz inostranstva, može uzeti komercijalne, robne i finansijske kredite za plaćanje uvoza robe i usluga, finansiranje investicionih radova u inostranstvu i otplatu ranije korišćenih kredita bez ikakvih ograničenja u pogledu najkraćeg roka otplate.
Takođe, iz inostranstva mogu se uzimati i finansijski krediti za druge namene, kao sto su izmirivanje obaveza u zemlji - konverzija u dinare, kupovina nepokretnosti u zemlji za devize i to pod uslovom da rok otplate takvih kredita nije kraći od 12 meseci od datuma svakog korišćenja kredita, uz obavezni period počeka od 6 meseci od datuma korišćenja.
Krosborder kredit, međutim nije lako dobiti. Preduzeća koja konkurišu moraju da imaju godišnji promet od najmanje nekoliko stotina hiljada evra, a neke banke traže i minimalnih pola miliona evra. Ovim kreditima se obezbeđuju velike sume novca, pa na tu vrstu finansiranja ne treba da pomišljaju oni koji ne žele kredit sa šest cifara.
Domaće preduzeće, takođe je po zakonu po zakonu obavezno da takvu vrstu kredita registruje kod centralne banke.
Krosborder krediti nose veliki valutni rizik
Bankari kažu da krosborder krediti pospešuju konkurentnost domaće privrede, jer se njima obezbeđuju jefitni izvori finansiranja za preduzeća koja se bore sa konkurencijom. Ipak, upozoravaju da treba biti oprezan, jer ti krediti nose i rizike promene kamatnih stopa na inostranom tržištu, ali i valutni rizik.
Darko Popović, iz banka Inteze kaže da oni uvek savetuju svim klijentima da se finansiraju ukoliko je to moguće u dinarima.
"Svim klijentima, koji nisu izvozno orjentisani, naša je preporuka da se finansiraju u dinarima, jer na taj način izbegavaju izloženost deviznom kursu, koji je za njih praktično jedna nepoznanica i rizik koji nije potrebno da preuzimaju na sebe", smatra Popović.
