Izvor: Politika, 16.Jul.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krizni porez za budžetsku rupu
Ekonomisti i dalje tvrde da se veće uštede ne mogu postići bez smanjivanja državnih plata i penzija, ma koliko to bilo nepopularno
Sve veća provalija između opadajućih prihoda i nesmanjenih rashoda državne kase, nameće potrebu za nekom vrstom solidarnog ili novog kriznog poreza, poručili su u poslednjem broju autori časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT). Matovci poručuju kreatorima ekonomske politike da sadašnje stanje javnih finansija čini neizbežnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „opšte smanjenje plata u javnom sektoru i, verovatno, jednokratno smanjenje penzija”.
Autori ovog izdanja Ekonomskog instituta, međutim, upozoravaju da se bez istovremenog delovanja reformskih zakona, čije se usvajanje očekuje do polovine avgusta i rebalansa budžeta, odloženog za septembar, ni smanjenjem plata i penzija ne bi postigao dovoljno dobar rezultat.
Ipak, tvrde, da doprinos smanjivanja plata i penzija neophodnim uštedama u državnoj kasi ne bi bio beznačajan.
Budžetski deficit Srbije u 2014. bio bi, ako se ništa ne preduzme, rekordnih 8,7 odsto vrednosti BDP. Na takav zaključak upućuje činjenica da je u prvih pet meseci već dostigao 114,6, od planiranih 182,5 milijardi dinara za celu godinu. Prevedeno na svima razumljiv jezik brojki, taj očekivani minus težak je 2,8 milijardi evra koji se jedino može pokriti dodatnim zaduživanjem države, čiji je dug poslednjeg dana maja već dostigao 20,65 milijardi evra, odnosno oko 63 odsto BDP.
Zbog svega navedenog, autori ovog mesečnika su, po ko zna koj put, upozorili da su naše javne finansije „pred zidom skupog zaduživanja na stranom, a uskoro i na unutrašnjem tržištu”.
Trošak kamata već ugrožava ključne funkcije budžeta – podsećaju autori, što zapravo znači, iako to nije otvoreno rečeno, da neće biti dovoljno novca za plate državnih službenika, dopunu socijalnih fondova, subvencije i kapitalna ulaganja.
Prema nekim računicama, do kraja ove godine za otplatu dugova biće potrošeno 39,1 odsto budžeta, a Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog projekta MAT-a, upozorava da će u 2017. godišnja rata sa kamatom dostići oko 3,7 milijardi evra.
Bivšem ministru finansija Lazaru Krstiću očigledno je bilo jasno da je država pred bankrotom. Nedavno je izjavio: „Ako dođe do bankrota, neće biti ni ovakvih niskih plata i penzija, ni perspektive za mlade ljude.” Premijer Aleksandar Vučić nije prihvatio njegov predlog da se državne finansije spasavaju radikalnim hirurškim zahvatima – smanjenjem penzija za 20 i plata zaposlenih u javnom sektoru za 15 procenata, uz otpuštanje 160.000 ljudi iz državnih službi i javnih preduzeća. Predsedniku vlade je prihvatljiviji plan ministra privrede i v.d. ministra finansija Dušana Vujovića.
Vujovićeva namera je, kako je izjavio, da svake godine smanjuje budžetski deficit za oko 60 milijardi dinara, kako bi ga do 2017. sveo na 130 milijardi, što je ciljanih tri odsto BDP. Vujović veruje da bi povećanjem naplate akciza, carine i poreza povećao prihodnu stranu za oko 100 miliona evra, a uvođenje reda u javna preduzeća smanjilo bi rashode za dodatnih 200 do 300 miliona evra. Sudeći po izjavi „dvostrukog ministra”, uspeh njegovog plana umanjio bi potrebu za smanjenjem penzija za 20 i „državnih plata” za 15 odsto, ali ne isključuje njihovo kresanje za 10 procenata. Tu odluku bi donela vlada, rekao je Vujović, uz kombinaciju mera koja bi najpravičnije raspodelila teret reformi.
– Kako se rebalansom budžeta za ovu godinu opšte smanjenje plata, a možda i penzija, može očekivati tek u poslednja tri meseca ove godine, njihov učinak bio bi jednak očekivanoj uštedi od kriznog poreza od oko 12 milijardi dinara. To je 0,32 odsto BDP-a u 2014, što ni izbliza nije dovoljno za ostvarenje planiranog cilja konsolidacije, kojim bi se deficit doveo na planiranu granicu od sedam odsto BDP – zaključuju autori MAT-a.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta, nedavno je primetio da je sada manje izvesna spremnost vlade da sprovede oštru fiskalnu konsolidaciju i sveobuhvatne i temeljne reforme, nego što je to izgledalo odmah nakon njenog formiranja. Sada je neizvesno kada će se ostvariti uštede u javnim preduzećima i 162 preduzeća u restrukturiranju.
– I kad se ostvare te uštede, one neće biti dovoljne da se fiskalni deficit u naredne tri godine smanji sa ovogodišnjih preko 2,5 milijardi evra, na održivih ispod milijarde evra – ukazuje Arsić. – Razlika između ukupno potrebnih ušteda od preko 1,5 milijardi evra i ušteda, koje se mogu ostvariti na javnim preduzećima, ogromna je, pa će stoga biti nužno da se ostvare krupne uštede i na drugim pozicijama rashoda, uključujući i „državne plate” i penzije.
Po njegovoj računici, umanjenjem penzija i plata za po 10 odsto godišnje bi se uštedelo oko 500 miliona evra, što je trećina neophodne uštede od oko 1,5 milijardi evra.
Arsić naglašava da je za uspešnu fiskalnu konsolidaciju neophodno da se u kratkom roku ostvare značajne uštede na nekoliko krupnih pozicija – javnim preduzećima, platama i penzijama, kao i da se pokrene neselektivna, snažna i istrajna borba za suzbijanje sive ekonomije.
-----------------------------------------------------------------------------
Učinak eventualnog smanjenja plata i penzija?
Autori MAT-a su u svojoj računici pošli od podataka zvanične statistike da je, bez vojske i policije, u javnom sektoru zaposleno oko 540.000 ljudi. Oko 380.000 od tog broja ima platu između 45.000 i 110.000 dinara. Platu veću od 110.000 dinara prima oko 50.000, a od 150.000 oko 16.000 zaposlenih.
Ako bi se oporezovale stopom od pet odsto plate između 45.000 i 110.000 dinara, državni budžet bi godišnje uštede oko 18 milijardi dinara. Oporezivanjem sa 10 odsto plata između 110.000 i 150.000 dinara i sa 15 odsto plata preko 150.000, ukupna ušteda bi iznosila oko 10 milijardi dinara. Ova suma odgovara uštedi koja se ostvaruje kriznim porezom na plate, koji je na snazi od početka 2014.
Kad se sve sabere, ovakvo oporezivanje plata zaposlenih u javnom sektoru donelo bi budžetu ukupnu uštedu od 28 milijardi dinara za celu godinu, što predstavlja oko 0,75 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2014.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 16.07.2014.
