Izvor: B92, 28.Jul.2010, 01:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krize nema na papiru, ima u tanjiru
Beograd -- Potrošač gleda samo ono što ga interesuje, dok statistika sagledava celu sliku, objašnjavaju stručnjaci zašto građani ne osećaju ekonomski boljitak.
"U Kuršumliji se kriza uopšte ne oseća. Privredu nemamo, fabrike su rasturene i pozatvarane, godinama ne radimo. Nema kriza za šta da se u’vati. Blago vama u Beogradu što ste u krizi, jer znate i za bolje dane".
Ovako je ironično četrdesetpetogodišnji Dragoljub Nešić iz Kuršumlije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odgovorio na pitanje o recesiji. Svaki put kad na vestima čuje kako zvanična statistika objavljuje izlazak iz krize, ovaj nekadašnji varilac, uz sijaset psovki, promeni kanal.
Isto reaguje i njegov vršnjak iz prestonice koji je po zanimanju novinar. „Vratili su me u vreme kad sam imao 15 godina. Keva mi od penzije daje za džeparac, a ja se švercujem u gradskom prevozu”, opisuje naš sagovornik kvalitet svog života.
A kad Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, uđe u svoju kancelariju i ukrsti statističke podatke, vidi da je, recimo, u prvom tromesečju ekonomski rast iznosio 0,6 odsto, da je prosečna plata realno veća za 3,7 odsto nego lane, dok je industrijska proizvodnja skočila za sedam odsto, a izvoz porastao za petinu u odnosu na isti period prošle godine.
Na pitanje šta vidi kad uđe u prodavnicu, on odgovara da u prodavnicu ide sam kad mora i dodaje da to uglavnom radi njegova supruga. "Naravno da ona ima utisak da je sve poskupelo. Osećam da mi je subjektivno gore kada su lična primanja u pitanju. Jer, čak i da su nam plate ostale iste, zbog slabljenja dinara realno imamo mnogo manje novca", kaže Kovačević.
Ovako šizofrena situacija svoj odgovor ima u stručnoj literaturi. „Od kada postoji statistika, postoji i ta praznina, odnosno raskorak sa realnim životom”, objašnjava Kovačević i kaže da statistika kao nauka metodološki snima masovne pojave, dok pojedinac ima samo individualni utisak.
"To se najbolje vidi kada je rast cena u pitanju. Posmatrač, pa makar on bio i statističar, gleda samo ono što ga interesuje. To je mali broj proizvoda u odnosu na sve ono što ulazi u potrošačku korpu. A da ne pričamo o uslugama i proizvodima koji se ne kupuju u prodavnici, koje potrošač obično ne vidi. Svako ima neku svoju potrošačku korpu i moguće je da je ona skuplja, ali to ne znači da su sve cene proizvoda i usluga povećane", ističe Kovačević.
U ovom odgovoru leži i objašnjenje zašto je u junu statistika zabeležila da su cene ostale nepromenjene u odnosu na prethodni mesec, dok građani nisu osećali ovu stagnaciju na papiru, već su videli samo inflaciju u tanjiru.
Kovačević objašnjava da postoji definicija po kojoj je, na primer, dovoljno da privreda bude dva tromesečja u minusu i da se objavi recesija, dok je za izlazak iz krize dovoljan pozitivan rezultat u samo jednom tromesečju. "Tako posmatrano, u prvom kvartalu zabeležen je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,6 odsto. Međutim, to ne znači da je taj rast održiv i ne znači da je standard porastao. Jer i dalje imamo drastičan pad zaposlenosti", kazao je Kovačević.
Anketa o radnoj snazi to i potvrđuje, jer je sa oktobarskih 16,6 odsto stopa nezaposlenosti u aprilu skočila na 19,2 odsto. Zato profesor Kovačević ističe da ključ za izlazak iz krize ležu u povećanju broja zaposlenih.
Premijer Mirko Cvetković je u poslednjim javnim nastupima vrlo često govorio kako statistički pokazatelji ukazuju da je recesiji odzvonilo, ali da građani to još ne osećaju. Njegov savetnik profesor Jurij Bajec ističe da je raskorak između statistike i realnog života normalan.
"Kao što sada ne vidimo znake oporavka, tako ni pre godinu i po dana, kada je statistika pokazivala znake pogoršanja, mi nismo imali subjektivni utisak da smo u krizi već smo i dalje živeli i trošili po starim navikama", objašnjava Bajec koji je, takođe, zagovornik stava da se boljitak neće osetiti dok se ne smanji broj nezaposlenih.
Privrednici, sa druge strane, baš kao i građani sumnjaju u verodostojnost statističkih podataka. Nemanja Popov, direktor kompanije Centroproizvod, razgovor na ovu temu započeo je tako što je ispričao vic.
"Postoje četiri vrste laži: mala laž, laž, velika laž i statistika. Šalu na stranu, ali naviknut sam da u Srbiji sumnjam u kvalitet svega i svačega, pa to isto važi i za statistiku. Ali zaista bih voleo da mi neko kao privredniku objasni na osnovu kojih podataka je izračunat rast BDP-a od 0,6 odsto ako nelikvidnost u privredi raste, ako kurs pada, tražnja u maloprodaji takođe opada, kao i životni standard", sumnjičav je naš sagovornik.
On kaže da mu je jasno da statistika treba da pokaže trend a ne subjektivni osećaj nekog pojedinca, ali da realni život nisu samo brojke.
Nemanja Popov, kao potrošač, ne kao direktor, takođe oseća da mu je sada gore nego prošle godine. "Moj račun u samoposluzi se smanjio, odložio sam nešto što sam planirao da investiram u kući. Ranije sam praktikovao da svakog vikenda odem negde iz Beograda, ovog leta nijednom nisam nigde otišao", kaže Popov.
Lopate para Srbima nedovoljne
Miladin Kovačević ističe da je jedan od najvećih problema neracionalna potrošnja. "Nekima da lopatom dosipaš pare, ne bi im bilo dovoljno. Nije racionalno da se luksuzni džip kupuje na kredit, kao što nije racionalno da se plazma televizor otplaćuje godinu dana", kaže Kovačević i dodaje da je opasno kad ljudi od detinjstva grade rizik i tako sebe guraju u nevolju.
Na pitanje kako on troši, Kovačević odgovara da mnogi misle da laže kad kaže da za luksuz pet para ne daje, ali da je jedino pravilo koje je presudno prilikom kupovine – funkcionalnost.
"Nije to pitanje toga da li štedim ili ne štedim, imam ili nemam. Ali ne vidim nijedan razlog zašto bih na plazma televizor dao nekoliko stotina evra, kad za mnogo manje pare dobijem sve što mi treba – da se informišem i da lepo vidim sliku. Nikada nisam kupio nov auto, jer mi je logičnije da za onaj koji je star nekoliko godina platim duplo manje, a dobijem isto", kaže Kovačević koji priznaje da je novac namenjen za svadbu početkom osamdesetih godina potrošio na kupovinu automobila.
