Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Feb.2012, 16:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza uzima danak i u Pančevu

PANČEVO -

Smešten nadomak drumsko-železničkog Koridora 10, a na dunavskom Koridoru 7, grad Pančevo nema razloga da se požali na saobraćajnu izolovanost kao kočnicu privrednog razvoja. Kriza, međutim, uzima danak i u tom, jednom od najznačajnijih industrijskih centara Srbije.

Grad Pančevo je lane ostvario 814.600.000 dolara robne razmene, u čemu je izvoz od 455.800.000 za stotinak miliona dolara nadmašio uvoz. Izvoz je pritom porastao za 38, a uvoz za 50 procenata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << napominje koordinatorka Centra za tekuća privredna kretanja i strategijski razvoj Daliborka Ivanović.

Koliko ti podaci, u odnosu na spoljnotrgovinski bilans zemlje, deluju pozitivno, prema pokazateljima iz 2011, stanje se pogoršava i u realnom i u finansijskom sektoru. Ivanovićeva to potkrepljuje podacima o zaposlenosti.

"Nastavljen je relativno značajan pad ukupne zaposlenosti. Blizu 30.000 zaposlenih u gradu Pančevo, od toga privatnih preduzetnika i lica koja samostalno obavljaju delatnost nekih 8.000, što je za 6,15 odsto manje nego u 2010. godini", napominje Ivanovićeva.

Sliku tržišta rada u Pančevu još sumornijom čini stopa zvanično registrovane nezaposlenosti, koja je u decembru iznosila nepunih 34 odsto, odnosno desetak procenata iznad proseka države. I još gore, više od 21 hiljade evidentiranih su u kategoriji dugotrajno nezaposlenih, što znači da posao čekaju duže od godine.

Koliko su u prethodnim decenijama krize buvljaci bili izduvni ventili u socijalnom smislu, onaj pančevački je to sve manje. Da jeste, ne bi u pančevačkom preduzeću "Zelenilo" procenjivali da će u ovoj godini više od 400 tezgi ostati nezakupljeno.

Pošteno govoreći, i nije uloga "buvljaka" da rešavaju problem nezaposlenosti, nego bi to trebalo da rade velike kompanije, podržane malim i srednjim preduzećima. Jedna od tih velikana, uz Rafineriju i Azotaru, jeste HIP "Petrohemija". Kompanija koja i sa 60 odsto iskorišćenog kapaciteta godišnje izvozi robu vrednu 260 miliona evra.

Za budućnost HIP "Petrohemije" od ključnog je značaja strateško partnerstvo sa NIS-om i realizacija obimnog investicionog plana, napominje predsednik Upravnog odbora "Petrohemije" Milan Teofilović.

"Na prvom mestu podizanje kapaciteta polimernih fabrika u prvoj fazi. Znači, to su fabrike polietilena niske i visoke gustine, odnosno PENG-a i PEVG-a, i da u toj prvoj fazi je nešto što je dovoljno i da se u 2014, hajde da kažemo sada već realnije u 2015. u "Petreohemiji" postigne pozitivan novčani tok", kaže Teofilović.

Nakon prve faze, vredne 60 miliona evra, planirana je i izgradnja fabrike polipropilena, kojom bi se, prema Teofilovićevim rečima, sa 170 miliona evra razrešila uska grla proizvodnje i u Petrohemiji i u Rafineriji i umesto bazne sirovine izvozio gotov proizvod.

Koliko god da je u svetskim okvirima "Petrohemija" mala, za srpsko tržište je prevelika. Ta kompanija izvozi četiri petine proizvodnje, a mogla bi i mnogo više, naglašava Teofilović.

"Da ima mogućnost da radi stoprocentnim kapacitetom, 'Petrohemija' bi dala sve svoje proizvode. Izvoz u 2011. je iznosio 260 miliona evra i od 2009. godine, kada je zaustavljena proizvodnja do danas, izvoz je samo rastao. U 2010. smo imali izvoz 220 miliona evra, a ono što želimo da postignemo je da izvoz, nakon rekonstrukcije tih fabrika, iznosi između 350 miliona ili 400 miliona evra", kaže Teofilović.

U susedstvu "Petrohemije" traje pola milijarde evra vredna rekonstrukcija Rafinerije, kojom bi do kraja godine, kapacitet prerade trebalo da se podigne na 4 miliona 800 hiljada tona.

I treći u trilingu pančevačkih petrohemijskih giganata HIP "Azotara" očekuje najavljenih 80 miliona evra investicija.

Vremena kada su "Petrohemija", Rafinerija, "Azotara", PIK "Tamiš", "Utva", Fabrike stakla ili sijalica zapošljavale hiljade radnika neumitna su prošlost. O velikim pančevačkim sistemima, zbog njihovog strateškog značaja, presudna će biti reč države. To uvažavaju i lokalne razvojne strategije, objašnjava koordinatorka Centra za tekuća privredna kretanja i strategijski razvoj Daliborka Ivanović.

"Gradske strukture su se načelno opredelile da se strategije sprovode. Posebno kada je reč o podsticaju poljoprivredne proizvodnje, o razvoju sela, sektora malih i srednjih preduzeća, o definisanju jasnih procedura za počinjanje biznisa, razvoju prerađivačke industrije organske poljoprivrede, malom i srednjem preduzetništvu i tako dalje", kaže koordinatorka Ivanović.

Razvoj malih i srednjih preduzeća naslonjen na restruktuirane velike sisteme, ističe Ivanovićeva, put je ka potpunom iskorišćavanju razvojnih potencijala Pančeva. Grada koji sa izuzetnom industrijskom tradicijom ne zaslužuje stopu nezaposlenosti od čak 34 odsto.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...