Izvor: S media, 13.Sep.2009, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u recesiji
Najjače privrede objavile kraj krize, periferija u koju spada i Srbija oporaviće se do kraja godine. U Srbiji udarni talas bio u februaru, od tada „stojimo na dnu". Uskoro kreće bum, ali i zabrinutost od nove recesije, jer američki bankari nastavljaju da se kockaju.
Globalna ekonomska kriza napunila je godinu dana i prema većini pokazatelja, tu će se i zaustaviti u najjačim svetskim privredama. Ali, kojom brzinom će se oporavljati periferija, u koju se ubraja i naša >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ekonomija, zavisi - opet - od situacije u velikim zemljama, ali i od uspešnosti mera koje su u borbi protiv krize preduzele vlade tih država.
U ovo vreme prošle godine Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, izjavljivao je da veruje da će kada kriza prođe „investitori izračunati da su najveće gubitke imali u SAD i najvećem broju evropskih zemalja, a da su zaradili u Kini, Srbiji i u možda još nekoliko država". Optimista je bio i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je i krajem prošle godine tvrdio da ukoliko Srbija bude „bolja, pametnija, agilnija, fokusiranija, profesionalnija", može iz krize da izađe kao regionalni pobednik. Nasuprot njima, najveći broj ekonomskih analitičara tamnijim bojama je oslikavao perspektive srpske ekonomije, a neke od njih je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, čak nazvao „narikačama" i kazao da se „nijedna od njihovih katastrofičnih prognoza neće ostvariti".
Dobro smo prošli
Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da se nakon godinu dana, ipak, može reći da smo „dobro prošli, kako smo se nadali".
- Zabeležili smo pad privredne aktivnosti od četiri odsto, kurs dinara je skočio za 17 odsto, zamrznute su plate i penzije u ovoj, a verovatno i u narednoj godini. Doživeli smo pad potrošnje, životnog standarda, a posebno je izražen pad industrijske proizvodnje. Došlo je do stagniranja zaduživanja u inostranstvu i kreditiranja u zemlji. Ipak, očekujem da će početkom naredne godine doći do laganog oporavka. Pozitivno je što je posle napada na banke, u oktobru i novembru prošle godine, došlo do povratka poverenja u njih i do rasta devizne štednje, a veće doznake iz inostranstva pomogle su da situacija bude podnošljiva - govori Nikolić.
Mada i ekonomista Miroslav Zdravković smatra da će se poboljšanja u Srbiji uskoro osetiti, verovatno i pre kraja ove godine, on izražava zabrinutost da bi kriza vrlo brzo mogla ponovo da zadesi svet, ukoliko se ne preduzmu jasne mere zaštite. Zdravković ističe da su bankari u SAD ponovo počeli sebi da dodeljuju velike honorare i da ne odustaju od „bankarskog kockanja", što je i dovelo do recesije. Naglašavajući da ne postoje garancije da se neće ponovo dogoditi udar u svetskoj ekonomiji, on se nada da će američka vlada uspeti konačno da ograniči pogubno ponašanje bankara. Zdravković kaže i da nisu tačne prognoze da će kriza kod nas trajati duže nego u bogatijim zemljama, ističući da se naša ekonomija oporavlja zahvaljujući rastu nemačkog uvoza u julu i avgustu.
Kreću šećer i Sevojno
- Kriza će, očekujemo, proći uskoro i kod nas, pod uslovom da nas ne zgromi spoljni dug. U avgustu su povećane cene primarnih proizvoda za šest odsto, što je odlično za naše izvoznike šećera, kao i za Valjaonicu bakra Sevojno. Sigurno je da ćemo imati rast prihoda u četvrtom kvartalu, a i dalji rast izvoza u novembru i decembru. Uskoro će početi da stiže mnogo dobrih signala, ali se ne treba mnogo zavaravati, jer će sadašnji podaci biti upoređivani sa onima iz poslednjih meseci prošle godine, koji su bili izuzetno loši - kaže Zdravković.
Nabrajajući sve posledice globalne krize u Srbiji, on posebno ističe da je od prošle godine izvoz manji za petinu - sa 725 miliona evra pao je na 538 miliona evra. Podsećajući da je vrh krize kod nas bio u februaru, Zdravković kaže da je u martu došlo do stabilizovanja prilika, a da od tada „stojimo na dnu".
- Međutim, i to dno proizvodi pozitivne efekte, jer je situacija u decembru bila daleko gora. Industrijska proizvodnja, kao posledica pada spoljnotrgovinske razmene, smanjena je za 22 odsto, a priliv stranih investicija u julu je bio poražavajući - svega tri miliona evra. U prvih šest meseci prošle godine strane investicije iznosile su oko 250 miliona na mesečnom nivou; u drugoj polovini, sa dolaskom krize, oko 80 miliona, a u prvih sedam meseci, izuzev jula, prosečno oko 120 miliona. Međutim, kada se odbiju prihodi od NIS-a, dobijaju se mršavi podaci, manji nego u drugoj polovini prošle godine. U periodu od septembra do marta broj nezaposlenih povećao se za 140.000. Tek ćemo kroz nekoliko meseci saznati koliko je tačno ljudi ostalo bez posla od marta do septembra ove godine. S obzirom na oštrinu rasta broja nezaposlenih, moglo bi da se utvrdi da je za poslednjih godinu dana bez posla ostalo oko 300.000 građana - navodi Zdravković.
Šta posle krize?
On kaže da su najbolnije udarce krize doživeli mali preduzetnici - oni koji su imali trafike, prodavnice ili se bavili nekim drugim malim biznisom. Iz tih delatnosti, kako objašnjava, potiče najveći broj nezaposlenih, dok je 12.000 do 13.000 ljudi bez posla ostalo u prerađivačkoj industriji. Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca Srbije, tvrdi da su posledice koje su u krizi pretrpeli članovi tog udruženja ogromne.
- Imamo 60.000 blokiranih malih i srednjih preduzeća, država nije bila likvidna, pa i njena preduzeća duguju, a 20.000 malih zanatlija je zatvorilo svoje radnje. Građani nemaju novca i zato su manje popravljali kućne aparate ili koristili druge zanatske usluge. Naše udruženje je članica Međunarodne organizacije poslodavaca i već duže vreme razgovaramo o tome šta raditi posle krize. To postaje najvažnije pitanje, jer u razvijenim zemljama kriza prestaje. Moramo tu temu nametnuti i našoj Vladi i svim faktorima koji se bave ekonomijom. Strategija koju bismo morali da usvojimo trebalo bi da sadrži sveobuhvatno istraživanje o tome kakvi su nam resursi, koje talente imamo i na osnovu toga da odlučimo šta ćemo raditi kada kriza i kod nas prođe - naglašava Avramović.
Da su nagoveštaji boljih dana vidljivi, Miroslav Zdravković tvrdi pozivajući se na dobre rezultate koje beleži ovdašnja berza. On dodaje da će i subvencionisani krediti za kupovinu manjih stanova, koje je obećala država, oživeti posustalo tržište nekretnina.
- Skok berze je ohrabrujući, imamo rekordno učešće stranih investitora, što je prethodnica oporavka. Jasno je da ako berza krene da raste, da će stranci početi da dolaze u većem broju, kao što je bilo očigledno da ćemo biti pogođeni krizom, kada je u julu 2007. berza dostigla vrh i počela naglo da pada. Takođe, poreski prihodi se oporavljaju i treba očekivati njihov rast tokom narednih meseci, što će nam ojačati pregovaračku poziciju pred MMF-om - zaključuje Zdravković.
SRBIJA U KRIZI
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku
1. Cene i troškovi života
U avgustu ove godine, u odnosu na isti mesec 2008, troškovi života povećani su za 7,9 odsto, a cene na malo u istom periodu za 9,4 odsto.
2. Plate
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji, isplaćena u julu ove godine, iznosila je 32.553 dinara, a u odnosu na zaradu u julu 2008. godine, nominalno je veća za 10,7 odsto, a realno za 2,5 odsto.
3. BDP
U prvom kvartalu 2009. godine realni pad BDP-a, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 3,5 odsto. Posmatrano po aktivnostima, najveći pad zabeležen je u sektoru prerađivačke industrije - 20,9 odsto, sektoru građevinarstva - 14,4 odsto, sektoru vađenja ruda i kamena - 7,4 odsto i sektoru trgovine - 6,2 odsto. Pozitivne stope rasta zabeležene su u sektoru saobraćaja - 10,7 odsto, sektoru finansijskog posredovanja - 5,9 odsto i sektoru ostalih usluga - dva odsto.
4. Potrošačka korpa
U junu ove godine prosečna neto zarada nije pokrila u celosti prosečnu potrošačku korpu. Za pokriće prosečne potrošačke korpe trebalo je 1,17 prosečnih neto zarada, a u istom periodu prošle godine 1,02. U junu 2008. prosečna plata iznosila je 32.648 dinara, a prosečna potrošačka korpa 33.367 dinara, dok je u junu ove godine plata bila 31.768, a korpa 37.174 dinara.
5. Industrija
Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu ove godine manja je za 15,4 odsto u odnosu na jul 2008, a u odnosu na prosek 2008. godine manja je za 13,3 odsto. U periodu januar-jul 2009. godine, u odnosu na isti period 2008. godine, ostvaren je pad industrijske proizvodnje od 17 odsto.
Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u julu 2009. godine, u odnosu na jul 2008, imali su proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja nameštaja.
6. Uvoz - izvoz
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jul 2009. godine iznosi:
- 13.038.700.000 dolara, što je pad od 37,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine;
Izvezena je roba u vrednosti od 4,5 milijardi dolara, što čini smanjenje od 32,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezena za 8,5 milijardi dolara, što je manje za 39,6 odsto u odnosu na 2008.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama EU (više od polovine ukupne razmene). Najveći suficit ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom, a najveći deficit sa Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata.
