Izvor: B92, 20.Nov.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u Evropi sve veća
London, Pariz, Fraknfurt, Moskva -- Evropske akcije pojeftinile su danas na najniži nivo od marta 2003. EBRD planira veće investicije u 2009. kao odgovor na finansijsku krizu.
Panevropski indeks akcija - FTSEurofirst 300, koji iskazuje prosečnu vrednosti hartija najboljih kontinentalnih kompanija, opao je u prepodnevnoj trgovini na londonskoj berzi - 3,4 odsto, na nešto više od 784 poena. Taj indikator je do sada ove godine oslabio 48 procenata.
"Nema obima (poslovanja).Nema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nijedne želje da se kupuje. Ljudi će potražiti priliku da prodaju (akcije)", ocenio je trenutnu poslovnu klimu na efektnoj berzi u Londonu Džastin Urkvart Stjuart, direktor jedne investicione kompanije.
Evropske banke danas su ponovo bile pod pritiskom koji je pojačan nakon što je juče potvrđeno da američka "Sitigrupa" planira otpuštanje više od 52.000 zaposlenih i pored toga što je ranije ove godine u toj finansijskoj organizaciji bez posla već ostalo oko 23.000 njenih službenika.
Hartije velikih zapadnoevropskih banaka - "Fortis", "Barkliz", "Deksia", "Kredi svis", "Santander" i UBS - opale su, na londonskoj berzi, između 5,9 i devet procenata.
Akcije "Sitigrupe" smanjene su, tokom sinoćne završne trgovine na njujorškom Volstritu, još više - za 23 odsto - na 13-godišnji minimum, prenosi agencija Rojteres.
Novi pad evropskih akcija usledio je nakon noćašnjeg još oštrijeg pojeftinjenja azijskih indeksa, pre svega japanskog indikatora Nikei, koji je oslabio bezmalo sedam odsto, neposredno posle objavljene procene Uprave federalnih rezervi SAD da će se vodeća svetska ekonomija dogodine suočiti sa recesivnim talasom.
Vodeći japanski indeks akcija osetno je opao i zbog svežeg izveštaja da je izvoz druge po snazi svetske privrede u ostatak Azije opao prvi put od oktobra 2002. godine, što upućuje na zaključak da su se negativni efekti kreditne krize proširili na taj kontinent, uključujući i Kinu.
"Pad (japanskog) izvoza na azijsko tržišta ukazuje da su kontinetalne privrede takođe doživele udar zbog slabosti razvijenih privreda", ocenio je šef ekonomista Norinkušin istraživačkog instituta iz Tokija Takeši Minami.
Investitori u Aziji, ali i na drugim svetskim berzama akcija, sada pažljivo osluškuju kako će nacionalne vlade i međunarodne finansijske institucije reagovati na najnovije pozive mnogih ugroženih kompanija, ali i zemalja, za odobravanje hitne finansijske pomoći, navodi se u agencijskim izveštajima.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je upravo odobrio Islandu zajam od 2,1 milijardu dolara, što je samo deo međunarodnog i 10,2 milijarde dolara vrednog paketa pomoći toj maloj ostrvskoj zemlji, čiji bankarski i finansijski sistem je u stanju kolapsa.
Turska se, kako prenosi Rojters, priprema da od MMF-a zatraži stabilizacioni zajam, u vrednosti od 20 do 40 milijardi dolara, da bi tokom naredne godine ostvarila projektovani privredni rast od četiri odsto.
Pomoć MMF-a Turskoj je neophodna, iako prema već postojećem stand-baj aranžmanu, ugovorenom u maju, Ankara ove godine može da dobije od Fonda oko deset milijardi dolara.
Velike američke kompanije, posebno proizvođači automobila, takođe traže hitnu vladinu pomoć, s tim što tri autogiganta iz Detroita upozoravaju da će, ako im se brzo ne odobri 25 milijardi dolara federalnog zajma, bez posla širom SAD ostati tri miliona ljudi.
Evropski automobilski giganti očekuju vladine subvencije, u ukupnoj vrednosti od 40 miljardi evra, a mnoge fabrike u tom sektoru su već najavile smanjenje proizvodnje i otkaze za hiljade radnika.
Kriza trese i rusku privredu u kojoj se, isto tako, naglo uvećava broj firmi koje traže državnu pomoć. Ruska vlada je već odobrila paket vredan bezmalo 200 milijardi dolara da bi se oživeo teško ranjeni domaći finansijski sektor i pomoglo mnogim firmama, uključujući i one iz moćnog energetskog sektora, da uredno otplaćuju spoljne kredite.
Predsednik Svetske banke Robert Zelik upozorio je sinoć na teške posledice koje će tekuća globalna ekonomska kriza imati za najmanje razvijeni svet i zatražio da se siromašnim zemljama uputi dodatna finansijska pomoć.
U Velikoj Britaniji, čija privreda je već u recesiji, samo u proteklih nedelju dana grupa od deset poznatijih kompanija, među kojima su čuveni proizvođač lusuznih automobila "Rols rojs" i "Britiš telekom", najavila je otpuštanje više od 25.000 zaposlenih, zbog smanjenja proizvodnje i pada tražnje.
EBRD: Veće investicije 2009.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da znatno većim investicijama u 2009. odgovori na efekte globalne ekonomske krize u zemljama centralne i istočne Evrope, najavio je danas kreditor.
Predsednik EBRD Tomas Mirou predložio je akcionarima da Banka iduće godine investira sedam milijardi evra, odnosno rekordnu sumu za godinu dana od kada je EBRD osnovan, navodi se u saopštenju na sajtu EBRD-a.
S obzirom da investicije EBRD uobičajeno privuku dodatna sredstva komercijalnih partnera u odnosu od najmanje 2:1 (dva prema jedan), ukupna ulaganja predvođena EBRD mogla bi da sledeće godine dostignu 20 milijardi evra.
Planirana suma, odnosno sedam milijardi evra, za gotovo 20 odsto ili više od milijardu evra je veća od provobitno predviđene.
Ta dodatna sredstva bila bi namenjena svim zemljama u kojima je EBRD aktivan, sa posebnim fokusom na zapadni Balkan i manje napredne zemlje Kavkaza i centralne Azije, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Sarkozi: 20 milijardi evra za investicioni fond
Francuski investicioni fond, namenjen podršci strateški važnim preduzećima tokom krize, iznosiće 20 milijardi evra, najavio je danas predsednik Nikola Sarkozi.
Tokom posete fabrici za aeronautičku opremu "Daer", u srcu Francuske, koja će primiti pomoć iz tog investicionog fonda u visini od 85 miliona evra, Sarkozi je obraćajući se radnicima rekao da želi "da krizu pretvori u priliku za razvoj".
"Pošto banke ne investiraju, mi ćemo", rekao je predsednik, precizirajući da će primeniti "pragmatičnu politiku".
"U suočavanju sa krizom postoje dve strategije: ili ostajemo zatvoreni ili prelazimo u ofanzivu", poručio je Sarkozi.
On je istakao da je najbolja socijalna politika ona koja omogućava da se nastavi investiranje u industriju, kako bi ekonomija bila u službi socijalne politike.
Sarkozi je 23. oktobra saopštio da će Francuska osnovati fondove koji će investirati u strateški važna preduzeća pogođena međunarodnom finansijskom krizom.
Dojče bank otpušta 900 brokera
Jedna od najvećih banaka sveta, nemačka Dojče bank, otpušta 900 najbolje plaćenih brokera zbog izbijanja finansijske krize, saznao je Rojters.
Ta banka, koja je prvobitno uspela da izbegne najgori udar međunarodne finansijske oluje, ali se uvidelo da zaleđeno tržište "isisava” zaradu iz investicionog bankarstva i trgovine deonicama, što je bila mašinska sala njenog poslovanja.
Biće otpušten deo od 7.000 brokera svetske divizije Dojče banke, najavili su izvori. To su neki od najbolje plaćenih brokera u londonskom Sitiju i na njujorškom Volstritu i njima bi pripao neproporcionalno veliki deo od 13 milijardi evra, koliko ta banka godišnje plaća svoje osoblje od ukupno 80.000 ljudi.
Ostali poslovi banke, kao što je trgovina devizama, neće biti pogođeni otpuštanjem.
Dojče bank za sada ne komentariše vesti o smanjenju personala.
Putin: Rusija preduzima sve
Ruski premijer Vladimir Putin je danas izjavio da će njegova vlada preduzeti sve što je u njenoj moći da bi izbegla razorne posledice tekuće globalne ekonomske krize po Rusiju.
U govoru na kongresu vladajuće partije Jedinstvena Rusija, Putin je rekao da se u njegovoj zemlji neće ponoviti kriza poput one iz 1998, kada je ona doživela finansijski slom, ili 1991. godina i vreme galopirajuće inflacije, posle raspada Sovjetskog Saveza.
"Učunićemo sve što što je u našoj moći da više ne bude ekonomskih šokova sličnih onima iz 1998. i 1991. godine", precizirao je Putin.
Ruski premijer je ocenio da velike devizne rezerve, kao i drugi kapitalni fondovi napunjeni proteklih godina, u periodu veoma visokih cena nafte i drugih sirovina, daju Rusiji čvrst osnov da se izbori sa tekućom krizom.
"Rezerve koje smo nakupili daju dosta prostora za manevrisanje. One dozvoljavaju da očuvamo makroekonomsku stabilnost i stoga će doprineti da se zaštitimo od inflacije i oštrih promena kursa rublje", objasnio je Putin.
Od konkretnih mera koje treba preduzeti da se olakša poslovanje domaće privrede, u uslovima finansijske krize, Putin je naveo dopunski stimulativni paket iz državnog budžeta, vredan 50 milijardi rubalja (oko 1,8 milijardi dolara) za podršku preduzećima u odbrambenom sektoru, poreske olakšice za sve kompanije najviše pogođene finansijskom krizom, kao i pravo lokalnih organa vlasti da smanje porez malim preduzećima .
Putin je, takođe, ukazao na potrebu da se od 1. januara iduće godne uveća nadoknada za nezaposlene za 1.500 rubalja, tako da maksimalna suma za te namene, po jednom korisniku, bude 4.900 rubalja, ili oko 188 dolara.
Šef ruske vlade je izrazio uverenje da domaće banke mogu osigurati dovoljno kredita za nesmetan rad preduzeća, ali je, kako je naglasio, za ostvarenje tog cilja neohodno povećati pouzdanost finansijskog sistema u zemlji.
Putin je rekao da je već usvojena odluka o osiguranju garancija na bankarske uloge građana do sume od 700.000 rubalja (oko 26.000 dolara), čime je, prema njegovim rečima, zaštićeno oko 98,5 odsto indvidualnih domaćih štediša.
