Izvor: S media, 02.Jan.2011, 14:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza trese i Kinu
IAKO vlasti tvrde da “i nije bila tako loša kakva je mogla biti”, gotovo da nema Kineza koji 2010. ne bi želeo da zaboravi. Hrana je poskupela preko deset odsto, dok je inflacija duplo veća od predviđena tri procenta.
Koliko je gladnih dočekalo 2011. u ovoj zemlji koja se, početkom veka, i zvanično oslobodila praznih stomaka, nikada, verovatno, neće biti poznato. Zna se, međutim, da je oskudica, najpre, zakucala na vrata onih koji su usled krize ostali bez posla, ili >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << čija su primanja manja od sto dolara mesečno.
Ne čudi, stoga, što se pod kraj 2010. rasplamsala rasprava o opravdanosti basnoslovnih novogodišnjih bonusa koje država daje pojedincima, dok radnici gladuju. Tako je prošle godine Frank Njumen, predsedavajući borda Banke za razvoj u Šendženu, kao novogodišnju nagradu dobio - ni manje ni više - nego 2,5 miliona dolara, ili 17,4 miliona juana! Osim visine bonusa, Kineze je naljutila i činjenica da najveći bonus ikada isplaćen - nije pripao Kinezu.
Američki "Volmart" na kineskom veb tržištu
Suočena s kritikama, vlast je odlučila da od Nove godine promeni način isplate bonusa u većini državnih firmi pa i u bankama. Najzasluženijim pojedincima - zahvaljujući kojima se dobro poslovalo, novogodišnja nagrada će biti isplaćivana u ratama u tri godine. To znači da će najveći bonusi za 2010, koji i na zapadu predstavljaju pravo bogatstvo, biti izmireni tokom 2001, 2012. i 2013. godine.
DUGA JE GODINA Pre samo godinu dana 66 odsto Kineza bilo je spremno da napusti firmu ukoliko novogodišnji bonus bude manji od očekivanog. Danas bi bili zadovoljni da im se, barem, plati prekovremeni rad koji obavljaju, uglavnom, badava. Radna nedelja u prestonici umesto zakonskih pet traje 5,9 dana, odnosno umesto 42 radi se 47,2 sati sedmično.
Sudeći po rečima odgovornih u vladi za ekonomski i socijalni status građana, Kina može smatrati da je recesiju ostavila za sobom. S ovim stavom se slaže 200-300 miliona građana srednjeg i visokog staleža, dok najmanje milijarda Kineza ne deli ovo mišljenje. Mnogi su zatečeni prekomernim stezanjem kaiša o čemu svedoče poluprazne prodavnice pred novogodišnje praznike koje su Kinezi u poslednje dve decenije počeli da slave iako skromnije od lunarne Nove godine. Da bi je dostojno obeležili štede čitave godine.
U 2010, međutim, malo ko je uspeo da nešto stavi sa strane, pa i nije čudo što se oko isplate novogodišnjih bonusa podigla tolika prašina. Širom zemlje održani su štrajkovi onih kojima je “13 plata” skresana, ili im je rečeno da je, uopšte, neće dobiti. Na hiljade radnika izašlo je na ulice Šendžoa, Hainana... oglasili su se i mediji prema čijim istraživanjima gotovo polovina zaposlenih više i ne očekuje bonus.
Srećna je što uopšte ima posao.
