Izvor: Politika, 05.Mar.2010, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza tera investitore sa placeva

Gradovi, bar za sada, ništa neće izgubiti zbog toga što su pojedini ulagači digli ruke od parcela, jer će ih ponuditi drugima

To što su veliki investitori, poput MPC holdinga u Beogradu, počeli da vraćaju iznajmljene placeve, znak je da su precenili svoje finansijske i druge mogućnosti, kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje, povodom sve uočljivije oseke ulaganja u poslovno-komercijalni prostor. Samo u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vraćene su u poslednje vreme tri velike parcele na atraktivnim mestima za koje su svojevremeno izlicitirane velike zakupnine – Autokomanda, Novi Beograd i Šumice.

– Prethodnih godina mnogi su zakupljivali i po dvadesetak placeva. Od toga su uspeli da realizuju projekte na svega nekoliko, a sada, u vreme kada je teško obezbediti finansiranje, pokušavaju da se oslobode viška lokacija. To je njihovo legitimno pravo. Ranije su lakše uvodili suinvestitore, ali na to više ne mogu da računaju. Dodatno opterećenje jeste i to što će na pojedinim placevima, koje su svojevremeno dobili besplatno ili do njih došli kroz privatizaciju, morati da plate konverziju prava korišćenja u pravo svojine – kaže pomoćnica ministra.

Vraćanje placeva, prema njenom mišljenju, neće negativno uticati na budžete gradova. Jer, reč je uglavnom o atraktivnim lokacijama koje mogu da nađu novog vlasnika.

– Sve zavisi od organizovanosti lokalnih samouprava. One odmah mogu da raspišu novi tender i postignu još veću cenu – dodaje Damnjanović-Petrović.

Čak i masovnije odustajanje ulagača neće uzdrmati stabilnost gradske kase, uverava i Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

– Kada investitor zatraži raskid ugovora o zakupu, a na to ima pravo, naknada za uređenje zemljišta, koju je uplatio, a nije izgradio objekat vraća mu se, dok zakup, koji se mesečno obračunava, ostaje gradu bez obzira na to koliko dugo je izmirivao obaveze. Zemljište ponovo prelazi u ruke grada koji ga ponovo daje na licitaciju – objašnjava Bajić.

Na pitanje da li je ispravno da opštine u vreme krize podižu cene, Aleksandra Damnjanović-Petrović kaže da je to njihovo izvorno pravo, a Ministarstvo može samo da im savetuje da to ne rade, već da svoje cenovnike prilagode vremenu krize.

Prigovore da je naknada prošle godine udvostručena u glavnom gradu i da je to u uslovima finansijskog kolapsa dodatni razlog za povlačenje projekata, Bajić odbacuje kao neistinite.

– Naknada za uređenje zemljišta nije poskupela. Naprotiv, prošlog leta omogućili smo investitorima da uplate jednokratno ugovorene obaveze sa popustom od 50 odsto. To znači da za dvostruko manje novca izmire taksu za uređenje zemljišta – ističe Bajić.

Ministarstvo, dodaje Aleksandra Damnjanović-Petrović, nema mehanizme da utiče na odluke gradova.

– Kao ispomoć investitorima preporučili smo lokalnim samoupravama da počnu fazno izdavanje građevinskih dozvola, kako bi ubrzali procedure i pokrenuli gradnju. Osnovali smo radnu grupu za pomoć građevinskoj industriji i pokrenuli masovnu stanogradnju u kojoj su svi dobrodošli – kaže pomoćnica ministra.

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, tvrdi da je MPC holding prvi i jedini investitor koji je počeo da rasprodaje svoju imovinu da bi vratio dugove.

– Drugi teraju državu da se zadužuje umesto njih. Ne vidim ništa sporno u tome što investitori raskidaju ugovore o zakupu, ako ne mogu da izmiruju obaveze – poručuje Bušatlija.

Bez obzira na to što se pretpostavlja da je „Meril Linč”, američki partner, povukao u gubitke i MPC holding, Bušatlija tvrdi da kriza ove banke nikako ne može da ugrozi lokalnog investitora.

– Ta banka ima dvadesetak odsto udela u MPC-u i reč je o akcijama kao vrsti obezbeđenja. MPC je mali zalogaj za „Meril Linč” koji obrće milijarde dolara, tako da ovde njegovi gubici ne mogu da se osete. Pitanje je koliko su oni aktivni u domaćim projektima. Ključ je u tome što se MPC-u nijedan projekat još nije otplatio, a za to su potrebne godine – smatra on.

Vraćanje iznajmljenih placeva, međutim, prema njegovom mišljenju, nije bezazleno ni za lokalne niti za republički budžet. Bušatlija podseća da bi investitori u budućnosti, zbog pretvaranja zakupa zemljišta u porez na imovinu, mogli učestalije da se oslobađaju parcela, a na tržištu će se, uverava on, sigurno osetiti deficit ulagača.

M. Avakumović

D. Mučibabić

[objavljeno: 06/03/2010]

Nastavak na Politika...