Izvor: B92, 22.Mar.2011, 00:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza tekstilne industrije u Arilju
Arilje -- Tekstilci iz Arilja traže pomoć države jer im u suprtonom, kako kažu, preti propast.
Arilje, koje su zbog tekstilne industije mnogi prozvali kao mali Mančester u Srbiji, poslednjih meseci bori se ne samo da održi nivo proizvodnje, već i da ne dođe do masovnog otpuštanja radnika.
Privrednici upozoravaju da ukoliko država ne suzbije sivu ekonomiju i ne pomogne naplatu potraživanja, veliki broj radnika bi mogao da ostane bez posla.
Do novembra 2010. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine, u proizvodnoj hali Mirka Bogićevića u Arilju, mašine su tkale 24 sata, a i u drugom delu njegove proizvodnje radilo se u tri smene.
Skok cene pamuka na svetskoj berzi i ekonomska kriza zaustavile su najveći deo njegove proizvodnje. Tome je kumovala i visoka cena nafte na domaćem tržištu, ali i pad kupovne moći stanovništva.
”Imali smo situaciju da smo imali 520 dinara dnevni pazar u prodajnom objektu u Čačku, gde posluje i maloprodaja i veleprodaja u jednom objektu. Znači nemate ni obrt, ni potražnju. Mogućnost naplate nikakva. Niste zaštićeni nikako”, požalio se Bogićević.
"Mi imamo ogromna potraživanja, kažem imamo i određena dugovanja, međutim, mi ne možemo naplatiti, jednostavno ni sudskim putem. Sve to dođe do naplate i sve je to realizovano, ali onaj od koga vi potražujete, on nema", objašnjava on.
Taj začarani krug problema naterao je Mirka da zatvori pet maloprodajnih objekata i otpusti 12 radnika.
Jasna Topalović, savetnica užičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, čija je ispostava u Arilju, kaže da se za pomoć ovoj službi prošle godine obratilo 279 lica, među kojima bio samo jedan manji broj tekstilaca.
”Manji prilivi tih lica imamo sada, u ovoj godini, tokom januara i februara, nego prošle godine u januaru i februaru. E sad, šta će se dalje dešavati videćemo”, kaže ona.
"Uglavnom i mi imamo informaciju da je cena pamuka jako porasla, da su troškovi proizvodnje povećani, da to dovodi ljude u tešku situaciju poslodavce, ali mi još uvek imamo situaciju da kvalitetno šivača možemo da uputimo i da on dođe do posla", navodi Jasna Topalović.
Milutin Stefanović predsednik Upravnog odbora Opšteg udruženja preduzetnika Arilja, kaže da se tekstilci osim povećanja cene pamuka na svetskom tržištu, bore protiv sive ekonomije, ali je tu pre svega potrebna pomoć države.
"Ono što najviše smeta i koči firme, koje su zdrave firme, koje su ozbiljne firme, to je ta neregulisanost tržišta, rad na crno, da kažem šuplje granice, što se tiče uvoza materijala, što se tiče rada sa Kosovom itd. Tako da, tu država pre svega treba da pomogne, u oblasti zaštite prosto prava i oblasti većeg fiskalnog zahvatanja", kaže on.
Privrednici koji posluju legalno, pod stalnim su udarom države, a brojne inspekcije, radi punjenja državnog budžeta, rade na upornom kažnjavanju onih koji posluju na belo. Sa druge strane, siva ekonomija raste, a njih niko ne kontroliše.
Osim suzbijanja šverca, rešenje za bolju privrednu klimu, koja će dovesti do otvaranja novih radnih mesta, nalazi se i u efikasnijem pravosuđu, smatraju privrednici, koje bi trebalo da omogući da presude budu stvarno realizovane, a ne puko slovo na papiru.
