Izvor: B92, 18.Nov.2011, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza svetska, a recept " domaći
Beograd -- Ekonomisti kažu da se možemo podići sa dna vođenjem računa o svakom dinaru, investicijama i razvojem poljoprivrede.
Koje bi konkretne mere domaća ekonomska pamet predložila premijeru Mirku Cvetkoviću, da ih kojim slučajem pozove u svoj kabinet, i od njih zatraži recept kako da se pokrene tromi ekonomski oporavak?
U Evropi se dogodine očekuje rast od jedva 0,2 odsto, a kad je našem najvećem trgovinskom partneru ide loše, ni nama ne može da bude dobro.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Mnogi i procenu da će privredni rast u 2012. godini biti skromnih 1,5 odsto vide kao optimističnu.
Gde onda može da se nađe prostor za novi ekonomski rast u ovoj naizgled bezizlaznoj situaciji?
"Znam ja odgovor na to pitanje, ali to neko mora da plati", ozbiljan je Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. Recept za izlazak iz krize ne može da otkrije za džabe. Ali dodaje da moramo biti svesni da ne postoji instant rešenje koje će nas preko noći učiniti bogatim.
Pre samo dva meseca nadali smo se stopi od četiri odsto, da bismo je potom smanjili na tri, a prilikom poslednjih razgovora sa Fondom i prepolovili.
U odnosu na prvi talas krize, kada je država mogla novcem iz budžeta da podstiče privredu, manevarski prostor za državne podsticaje sada je ograničen. Pri tome, 80 odsto rashoda iz državne kase zakonom je zakucano i prostor za štednju je poprilično sužen.
Uzak je i kanal za dodatno zaduživanje, jer je državni dug Srbije bezmalo dostigao zakonom definisanu granicu. A struktura bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što kao privreda stvorimo za godinu dana, veoma je nepovoljna. Jer skoro 70 odsto BDP-a čine usluge.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže da tu nema neke velike filozofije. Jednostavno – mora se voditi računa o bukvalno svakom dinaru.
"Treba dobro pročešljati državnu kasu i naći prostor za uštede. Takođe, treba pokrenuti i poresku reformu, ali i privredi pojednostaviti uslove poslovanja. Odnosno, nastaviti proces ukidanja nepotrebnih birokratskih procedura. Treba razmisliti i o ukidanju nepotrebnih nameta na privredu", uveren je Vučković.
"Ako već ne možemo da utičemo na situaciju u evrozoni i okruženju, i ako smo potpuno nemoćni kada su spoljašni uticaji u pitanju, onda moramo da počistimo situaciju u sopstvenom dvorištu", smatra on.
I dok on smatra da u budžetu za sledeću godinu ima vrlo malo prostora za podsticanje privrede, Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku, ne misli tako. Smatra da je to vrlo važno u kriznim vremenima. Ubeđen je da su subvencije bitne za ekonomski rast, jer bismo u suprotnom imali industrijska groblja.
I svet u istoj dilemi
Ovakva razilaženja ekonomista u mišljenjima nisu samo tipična za Srbiju. Širom sveta ekonomski eksperti su se podelili u dve grupe.
Dok s jedne strane Lorens Samers, bivši Obamin ekonomski savetnik, na primer, tvrdi da se kriza, izazvana nedostatkom poverenja, visokim dugom i visokom potrošnjom, ne može rešiti bez povećanja poverenja, rasta duga i povećanja potrošnje, s druge strane, nemački ministar finansija kaže da se požar ne gasi tako što se na loš novac baca dobar.
Vučković smatra da ne spada ni u jednu ni u drugu grupu ekonomista. „Rešenje je negde između”, tvrdi.
"Znam da će me mnoge kolege kritikovati zbog toga što sam zagovornik državnog intervencionizma, ali mislim da je oporavak nemoguće pokrenuti na drugi način", pravdao se Goran Nikolić.
Ključ za ekonomski rast jesu investicije. A u situaciji kada privatni ulagači oklevaju zbog krize, država mora da ulaže novac kako bi pokrenula investicioni ciklus. Zbog toga, prema njegovoj oceni, treba menjati strukturu potrošnje u državnoj kasi.
"Treba drastično smanjiti rashode za kupovinu robe i usluga, a povećati kapitalne izdatke u budžetu", kaže Nikolić.
Međutim, bliska istorija pokazuje da se rashodi namenjeni za državne investicije, rebalansom, odnosno prekrajanjem državne kase, obično preusmere u potrošnju, odnosno plate i penzije.
Zdravković: Njiva je naš spas
Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, smatra da kreatori ekonomske politike i u kriznim vremenima moraju da razmišljaju dugoročno.
Iskreno je ubeđen da izvori našeg budućeg rasta leže na njivama. Zbog toga smatra da država mora donacijama da podstakne poljoprivredu proizvodnju. I to tako da dotacije dobiju individualni poljoprivredni proizvođači, a ne nekoliko kapitalista.
"Takođe, treba promovisati pozitivne primere. One privrednike i poljoprivredne proizvođače koji su uspeli svojim radom da zarade novac. Smatram da se, u situaciji kada je Evropa u krizi, i samim tim Italija naš veliki trgovinski partner u problemu – treba okrenuti ka istoku. I tamo tražiti partnere. Državni zvaničnici u tome mogu mnogo da pomognu tako što će povezati i učvrstiti veze između privrednika", uveren je Zdravković.
