Izvor: Politika, 29.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza stigla i u fabrike kablova
Neizvesno je da li ćemo proizvodnju održati na prošlogodišnjem nivou, kaže Zoran Drakulić, novi vlasnik novosadskog „Novkabela”. – Mogu nas spasiti jedino velike investicije, poručuju proizvođači iz Zaječara
Proizvodnja kablova u Srbiji podeliće sudbinu celokupne privrede, koja se već suočava sa posledicama svetske krize. Drugim rečima, ako ne bude investicija, biće smanjena proizvodnja, pa samim tim i izvoz, što može dovesti i do otpuštanja radnika. Taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << negativni scenario može da bude sprečen prilivom novca iz inostranstva ili povoljnim bankarskim kreditima za podsticaj proizvodnje, smatraju proizvođači kablova i ekonomski stručnjaci. Jedna od šansi za oporavak tog dela privrede mogla bi da bude i dugo najavljivana privatizacija Industrije kablova Jagodina, za koju su trenutno najviše zainteresovana preduzeća iz Rusije i Belorusije.
To bi, prema mišljenju Mirjane Pantelić, samostalnog savetnika u Udruženju metalske i elektroindustrije Privredne komore Srbije, moglo donekle da ublaži posledice ekonomske krize koju uveliko osećaju proizvođači kablova i elektroinstalacija.
– Već nekoliko godina u ovom delu privrede beleži se konstantan porast izvoza, ali je problem što u velikom obimu konstantno raste uvoz – upozorava Mirjana Pantelić i dodaje da će, u ovakvim okolnostima, biti uspeh ako proizvodnja kablova u Srbiji ostane na prošlogodišnjem nivou, odnosno ako ne bude u padu.
Slično misle i u Fabrici kablova Zaječar, koju je 2005. godine kupio Zoran Drakulić, vlasnik Valjaonice bakra Sevojno, da bi je u aprilu prošle godine preprodao kompaniji „Tele-Fonika Kable S.A.” iz Poljske. Dragan Cvetković, generalni direktor zaječarskog proizvođača, očekuje da ove godine proizvodnja i izvoz neće opasti, ali ni porasti.
– Trenutno proizvodimo između 950 i 1.000 tona kabla mesečno, što je otprilike na prošlogodišnjem nivou. Pokušavamo na sve načine da se vratimo na nemačko tržište, gde smo ranijih godina ostvarili zapažene rezultate. To radimo zato što očekujemo da će na tržištima zemalja bivše Jugoslavije, gde inače najviše izvozimo, doći do smanjenja tražnje – objašnjava Cvetković i ističe da je potražnja za kablovima u Srbiji već opala.
Tako je zaječarski proizvođač još prošle godine „Telekomu” prodao 60 odsto kablova manje nego u odnosu na 2007. godinu. Takav trend će, najverovatnije, biti nastavljen i u ovoj godini jer, osim „Telekoma”, i lokalna elektrodistributivna preduzeća širom Srbije pokazuju sve manje interesovanja za ovu robu.
– Zbog toga smo se orijentisali na proizvodnju kablova za široku potrošnju. Kabl je neka vrsta investicione robe, što znači da ako bude investicija biće i više kablova – naglašava Cvetković.
Dobra vest za zaposlene u novosadskom „Novkabelu”, koji je odnedavno u vlasništvu Drakulićevog „Ist pointa”, jeste da neće biti otpuštanja, iako se očekuje manja proizvodnja. Prema rečima novog vlasnika, biće samo dobrovoljnih odlazaka iz fabrike.
– Pitanje je da li ćemo uspeti da održimo proizvodnju na prošlogodišnjem nivou. Potrebne su velike investicije da bismo u tome uspeli, a njih će, zbog opšte krize, biti znatno manje nego što smo očekivali. Ipak, razmišljamo dugoročno, tako da ćemo, kada prebrodimo ove nedaće, pokušati da izvezemo na rusko tržište 60 do 70 odsto ukupne proizvodnje – najavljuje Drakulić i naglašava da nema nameru da kupuje Fabriku kablova u Jagodini, jer bi to, kako kaže, bila čista ludost.
Taj pomoravski proizvođač se, inače, već mesecima suočava s padom proizvodnje, čemu je doprinela i nedavna gasna kriza zbog koje je deo zaposlenih poslat na prinudni odmor. Prema podacima sindikata i poslovodstva, u novembru i decembru prošle godine proizvodnja je sa prosečnih 1.400 tona kablova pala na 500 tona mesečno, a oko 2.860 radnika sa nestrpljenjem očekuje privatizaciju, koja bi trebalo da bude okončana do proleća. Budući vlasnik moraće da se obaveže da u naredne dve godine neće biti otpuštanja, kao i da otpremnina neće biti niža od 300 evra po godini staža. Uz to, sledećih pet godina moraće da zadrži sadašnji proizvodni program i da u fabriku investira najmanje 30 miliona dinara.
N. Miković
[objavljeno: 30/01/2009]
