Izvor: Politika, 20.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza stigla, a mi je još čekamo
U najoptimističnijem scenariju, inflacija dogodine 10 odsto, privredni rast – tri procenta, dok će priliv kredita iz inostranstva biti oko pet milijardi dolara, kažu ekonomisti
Dok čekamo krizu, ona je već stigla, poruka je sa jučerašnjeg tradicionalnog decembarskog savetovanja stručnjaka na Ekonomskom fakultetu. Narodu se stalno saopštavaju poruke kako će nas nestabilnost koja trese globalno finansijsko tržište zaobići, ali kako se čulo na svetovanju u organizaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Naučnog društva ekonomista, svetska kriza nikako ne može da bude srpska šansa.
Preti li Srbiji recesija, da li su budžetom za 2009. godinu pogažena predizborna obećanja, hoće li guverner Radovan Jelašić uspeti da monetarnom politikom utiče na cenovnu stabilnost i kakve su posledice trenutnih kursnih oscilacija – samo su neke od tema na koje su prisutni ekonomisti pokušali da daju odgovore, pogotovo što se sada mnogi eksperti iz ove oblasti nalaze na odgovornim funkcijama u državi.
Iako najavljeni, premijer Mirko Cvetković, guverner Radovan Jelašić i ministarka finansija Diana Dragutinović nisu se juče našli, u amfiteatru, među studentima i profesorima na Ekonomskom fakultetu.
– Kreatori ekonomske i monetarne politike moraju efektnije da se suoče sa posledicama krize. Dosadašnji učinci nisu zadovoljavajući – istakao je na početku Stojan Stamenković, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).
Direktni negativni efekti, kako kaže, već se vide u padu izvoza, smanjenom prilivu stranog kapitala i visokom spoljnotrgovinskom deficitu.
– Industrijska proizvodnja, nažalost, već najavljuje recesiju, pa je tako u prvih osam meseci ove godine, ona za 1,7 odsto niža nego u istom periodu lane. To će se u velikoj meri odraziti na izvoz. U prilog tome govori i činjenica da je jedan od najvećih izvoznika „Ju-Es stil” ugasio i svoju drugu peć. Ne brinem za vlasnike železare u Smederevu, brine me ukupan izvoz Srbije, koji će zbog ovoga sigurno biti manji između 10 i 15 odsto – uveren je Stamenković.
Negativna očekivanja privrednika, napominje on, nisu bila veća još od 1995. godine, a u najoptimističnijem scenariju moći ćemo da se nadamo inflaciji od 10 odsto, dok će privredni rast u najboljem slučaju, takođe dogodine, biti tri procenta, a priliv kredita iz inostranstva oko pet milijardi dolara.
– Oprezniji scenario predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od dva odsto, pad investicija za 12 procenata i upola manje kredita iz inostranstva nego u optimističnoj verziji sledeće godine – saopštio je Stamenković rezultate do kojih je došao autorski tim MAT-a.
Pavle Petrović, urednik „Kvartalnog monitora”, ocenio je da se nestabilnost uglavnom neće ogledati u krizi bankarskog sektora, ali će uticati na smanjenje izvoza i naročito se odraziti na smanjenje priliva stranog kapitala neophodnog za pokrivanje velikog minusa u spoljnoj trgovini.
Prema njegovoj proceni, dinar će dogodine oslabiti za 15 odsto, i ovako naglo slabljenje nacionalne valute nije neuobičajeno, jer odlikuje sve zemlje u tranziciji. Na kočenje inflacije, dodao je, uticaće pad cena nafte, ali će je, istovremeno, rast evra i slabljenje dinara gurati naviše. Njegova računica pokazuje da je dogodine moguć privredni rast od najviše tri odsto.
A. N.
[objavljeno: 21/12/2008]
