Izvor: B92, 21.Sep.2009, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza snažno uticala na Srbiju
Beograd -- Poslednji dan 2009. godine sačekaćemo sa platama koje su u odnosu na početak u proseku niže za oko 70 evra, uz cene prosečno više za desetak odsto.
Projekcije, tako, pokazuju da nam od svih ekonomskih rizika ovoga puta ponajmanje preti ono čega se građani najviše plaše - inflacija.
"U septembru se očekuje rast cena od oko jedan odsto, dok nas tokom oktobra, novembra i decembra očekuje rast cena od oko dva odsto", kaže za Novosti jedan od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << autora Memoranduma o ekonomskoj politici za narednu godinu, a koji će, zajedno sa Zakonom u budžetu za 2010. godinu, krajem oktobra razmatrati Vlada Srbije.
Što se tiče vrednosti onih roba i usluga koje, strateški, utvrđuje država, a kontroliše Vlada Srbije, one su već danas „probile" limit za koji se, inače, opredelila sama izvršna vlast.
Da podsetimo, prilikom utvrđivanja ekonomske politike za ovu godinu, Vlada Srbije je sa NBS potpisala Memorandum o targetiranju inflacije, a kojim se obavezala da će sve robe i usluge na čiji cenovnik „ona stavlja paraf" držati pod kontrolom, te da će one, u ukupno ostvarenoj inflaciji učestvovati sa maksimalnih 15 odsto.
U ovu grupu, da podsetimo, ulaze cene struje, gasa, obrazovanja i usluga predškolskih ustanova, komunalne usluge, PTT usluge, TV pretplata, „narodni hleb"... Osim struje, koja ove godine nije poskupela niti jednom, još je i „narodni hleb" ostao po starim cenama. Sve ostale usluge danas, javna preduzeća i ustanove daju po višim cenama nego prvih dana ove, teške 2009. godine.
Sada nam danas i MMF „prebacuje" da jeftinu struju u Srbiji imaju siromašni, ali i vrlo bogati građani, ali i industrija koja radi i plaća najjeftiniju energiju u regionu. S druge strane, iako je pala nabavna cena gasa, za sada nema naznaka da bi ovaj energent mogao da pojjeftini.
Da podsetimo, gas je kod nas poskupeo prošlog oktobra za, tada neverovatnih 60 odsto. Zbog prevelikog udara na budžete, Vlada je ugovorila da se računi plaćaju delimično odloženo. Odnosno, poskupljenje je uračunato u mesečnu cenu sa 65 odsto, dok je 35 odsto utrošenog gasa ostavljeno da se plaća šest meseci kasnije.
Komunalno-stambene usluge uticale su na dosadašnju inflaciju 0,1 odsto. Mada statistički deluje prilično simbolično, uplatnice koje su tokom leta stigle na adrese vlasnika stanova u većem broju gradova u Srbiji sa „komunalijama" skupljim i do 50 odsto prilično su uticale na budžet odnodsno manjak para u svim domaćinstavima.
A, kako sada stvari stoje, što se poskupljenja stanovanja tiče, i to nije bilo sve. Jer, već u toku ovog meseca, odnosno pre početka grejne sezone, Poslovno udruženje „Toplane Srbije", a koje okuplja 57 toplana u Srbiji i greje više od četvrtine stanovništva, poručuje da su sadašnje cene grejanja, a koje se kreću od 55 do 65 dinara po metru kvadratnom - ispod tržišnih i da bi ih trebalo povećati za desetak odsto.
TV pretplata, ako je za utehu, neće menjati cene u ovoj godini, ali se očekuje povećanje cena PTT usluga za oko sedam odsto, što bi u ukupnoj inflaciji dalo uticaj od 0,1 odsto.
Krajnje je neizvesno šta će se dešavati sa cenama nafte na svetskom tržištu, tvrde u Vladi Srbije. Ona je, od početka godine, poskupela 12 puta za ukupno 45 odsto, što je za više od 1,5 odsto uticalo na ukupan rast cena na malo. Šta će, u ovom segmentu, dešavati do kraja godine niko ne može sa sigurnošću da kaže.
S druge strane, visina akcize, koja danas zaista čini 60 odsto derivata na pumpama, ostaće ista. Zbog problema sa nedostajućim prihodima, ova dažbina se neće smanjivati, ali je Vlada potpuno svesna da ovih instrumentom više ne može da poboljšava prihode. Činjenica je, inače, da je potrošnja naftnih derivata od poslednje korekcije visine akcize smanjena za oko 20 odsto.
Zasad su u Vladi optimisti da je moguće da se ukupna inflacija u ovoj godini zadrži na nivou do deset odsto. Prema najgorem scenariju, inflacija bi mogla da dostigne nešto više od 11 odsto, kaže izvor Novosti. Naredne godine, inflacija bi mogla da bude niža za oko dva odsto, dok bi od 2012. godine trebalo da se zadrži na nivou od oko pet odsto. Ono što nas, danas, štiti od jačih inflatornih pritisaka jeste pad tražnje, ali i stabilizacija deviznog kursa.
