Izvor: Politika, 16.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza prepisala lanjski sneg
Elemente antikrizne politike stručnjaci ne vide u predlogu državne kase za 2012.
Ni štedljiv, ni realan, ni racionalan, ni antikrizni. Ovim rečima je dobar deo ekonomskih stručnjaka juče za „Politiku” opisivao predlog budžeta za narednu godinu. To što je i premijer Mirko Cvetković istakao kako su budžetske brojke za sledeću godinu bezmalo identične ovogodišnjim jer, kako kaže, „manje-više smo prekopirali računicu iz ovogodišnjeg rebalansa”, za profesora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ljubodraga Savića znači da Vlada ne očekuje ekonomski oporavak u 2012. godini. S druge strane, Milica Bisić, poreski stručnjak, smatra da nisu baš sve brojke prepisane.
– Zaboravljate da je pre rebalansa minus u kasi bio 125 milijardi dinara, što znači da je prekrajanjem državne kase znatno povećan deficit. Ukoliko bismo se do kraja godine držali ovog predloženog budžetskog plana – to bi bilo dobro. Nadam se samo da deficit do kraja godine neće biti veći – kaže naša sagovornica.
Za nju ovaj predlog budžeta jeste štedljiv. Činjenica je da će privredni rast dogodine skroman, dodaje. Smatra, ipak, da na rashodnoj strani kase ima još znatnog prostora za štednju. S druge strane, kada je o prihodima reč misli da u datim uslovima radikalnih promena nema jer za to nema ni vremena.
– Povećanje poreza bi u ovakvim okolnostima dodatno usporilo ekonomsku aktivnost – rekla je Bisićeva.
Privrednik Nikola Pavičić, počasni predsednik „Tarketa” iz Bačke Palanke, smatra održavanje trenutnog stanja – nije dobro.
– Videli ste kako se u Evropi rešavaju problemi. U roku od dva tri dana donose se konkretne mere. A kod nas se o tome samo razgovara. Evo mi više od godinu dana pričamo o razvojnoj banci, a da nismo sigurni kako ona treba da izgleda. Ubeđen sam da je nečinjenje najveći greh ove vlade – kritičan je Pavičić.
Iako je predlog budžeta jedan od najvažnijih dokumenata, ni on kao ni cela ekonomska javnost još nisu imali prilike da prelistaju predlog državne kase za sledeću godinu. Ipak, iz onoga što je uspeo da čuje, elemente antikrizne politike u ovom predlogu, Pavičić ne vidi.
– Čini mi se da će se dogodine nastaviti stara politika nepreduzimanja mera. Ne vidim da će vlast išta uraditi da pomogne oživljavanju privredi. A situacija će dogodine, sigurno je, biti mnogo lošija nego sada. Očigledno da država ne računa i ne brine o onima koji pune budžet. Njih samo interesuju oni koji državni novac troše, preokupirani su isključivo korisnicima budžeta – zamera Pavičić kreatorima fiskalne politike.
I dok će sledeće godine zaposleni u državnoj upravi i penzioneri moći da očekuju dve povišice, oni koji su uhlebljenje našli u privatnom sektoru izgleda da jedino mogu da se nadaju realnom padu primanja. Jer, ekonomista Ljubodrag Savić tako tumači podatak da je u budžetu za sledeću godinu planiran drastičan pad prihoda od poreza na dohodak građana.
– To samo može da znači da zaposlenost biti povećana i da će plate onih koji rade u prvatnom sektoru biti manje – pesimističan je Savić.
Jer, u budžetu za sledeću godinu prihodi od poreza na zarade su za čak 28 milijardi dinara manji nego ove godine. Ipak, čini se da je ovako dramatičan pad posledica primene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Jer će sada značajniji deo ovog prihoda ostajati opštinama. Nadležni očekuju i pad naplata od carina, što Savić čita kao pad uvoza.
Međutim, u budžetu je planiran rast po tom osnovu, što mi se čini nelogičnim. Jer, ako prihodi stanovništva padaju, ne znam kako će se onda po tom osnovu ostvariti rast. Bojim se da su prilivi od PDV-a precenjeni – smatra Savić.
Ono što je i posle usvajanja predloga budžeta ostalo nejasno je kolike će subvencije moći da očekuju privrednici. Ni posle konferencije za novinare koja je prekjuče održana posle sednice vlade to pitanje nije razjašnjeno. Za Ljubodraga Savića, smanjenje ovih izdvajanja je loše, bez obzira na pritiske Međunarodnog monetarnog fonda da se ti troškovi režu.
– Kako mislimo da oporavljamo privredu ako smanjujemo srerdstva za ulaganja tamo gde se ona najracionalnije korsiste. Pri tom, troškove državne administracije ne diramo – kaže naš sagovornih.
Ipak, činjenica je da će dogodine ti izdaci za 3,7 odsto biti manji nego ove godine. Jeste, ali bi realno trebalo da budu 37 odsto manji, dodaje Savić. Kako kaže, državnim parama se finansira postojanje raznih agencija, a da od njih poreski obveznici nemaju nikakve koristi.
Anica Telesković
objavljeno: 17.12.2011
.jpg)
