Izvor: B92, 08.Okt.2009, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza osiromašila 39% građana BiH
Sarajevo -- Čak 39 odsto građana BiH živi lošije u poređenju s prošlom godinom, pokazuje istraživanje austrijskog instituta GfK o posledicama ekonomske krize.
Istraživanje, koje je obuhvatilo i zemlje regije, pokazalo je da polovina stanovništva u BiH smatra da im se životna situacija nije promijenila, 11 odsto veruje da ima bolji životni standard, a svega dva odsto se izjasnilo da živi mnogo bolje nego lane.
Stanje je tim gore, navode u GfK, budući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da 28 odsto građana veruje da živi nešto lošije nego lane, dok ih devet odsto tvrdi da živi mnogo lošije, što daje ukupnu brojku od 39 odsto građana koje je kriza osiromašila.
Socioekonomski status zemlje najbolje se oslikava u tome da trećina građana BiH uspeva da plati osnovne mesečne troškove i ostavi nešto novca po strani, dok jedno od dva domaćinstva može da podmiri izdatke, ali očajno čeka kraj meseca.
Za razliku od njih, 11 odsto građana je primorano da upotrebe štednju ili da se zaduže kako bi pokrili osnovne mesečne izdatke. U RS blizu 60 odsto domaćinstava jedva uspeva da pokrije mesečne izdatke, a samo oko 20 odsto može istovremeno da nešto i uštedi, dok u FBiH 45 odsto domaćinstava jedva pokriva troškove, a 40 odsto ih ima mogućnost uštede.
Krizom je pogođeno više građana nego što se očekivalo
U Srbiji 60% ljudi suočeno sa padom standarda
Opširno istraživanje GfK sprovedeno na 20.000 ispitanika pokazalo je da Austrija u vrijeme krize beleži nagli rast štednje građana i porast kupovine zlata i nekretnina, dok je značajno smanjeno ulaganje u akcije. U Hrvatskoj je kod većine stanovništva evidentan pad standarda, a uz to većina veruje da će rast cena biti nastavljen i da neće biti brzog oporavka. U Srbiji je čak 60 odsto stanovništva suočeno sa smanjenjem životnog standarda, a čak 20 odsto drastičan pad standarda. Dolaskom krize Slovenci su shvatili da su nužne promene u ponašanju, pa je kupovina novih vozila pala za 25 odsto, a smanjeno je i zaduživanje za godišnje odmore i ostale kratkoročne potrebe.
"Kriza je pogodila građane više nego što je iko mogao očekivati. Recesija je očigledno snažno pogodila građane, ali u kolikoj meri pouzdano ne znamo jer o tome nema podataka. Možemo se samo igrati statistikama i nagađati", prokomentarisao je rezultate ovog istraživanja Sanel Huskić, predsednik Asocijacije Alumni centra za interdisciplinarne postdiplomske studije.
On kaže da je i pre ekonomske krize, prema poslednjim podacima UNDP-a, oko 51 odsto građana BiH bilo socijalno isključeno. Indikativno je, dodaje Huskić, da smo jedina zemlja u regionu gde vlade na svim nivoima nisu preduzele ništa da ublaže efekte ekonomske krize.
"Građanska koordinacija nevladinih organizacija pokušavala je da probudi vlastodršce, bilo je i dosta drugih inicijativa, ali su sve bezuspješno završile. To upućuje da su vlasti otuđene od građana, da ne shvataju probleme koji ih tište i teško je očekivati da će se i u budućnosti u tom pogledu nešto promeniti", ocenio je Huskić.
