Izvor: S media, 31.Jul.2009, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza menja način sahranjivanja u Nemačkoj
U narodu se obično kaže, kako se u životu ne mora ništa, sem da se umre. U medjuvremenu, i „umiranje" je postalo veoma skupo pa je zato sve više Nemaca, koji se sahranjuju anoninimno.
Oko 4.000 pogrebnih preduzeća u Nemačkoj, uglavnom porodičnih firmi, beleže sve manji profit jer se sa dolaskom krize sve više štedi na opremi pokojnika.
Nemci se retko upuštaju u „samoorganizaciju" sahrana, a angažovanjem pogrebnih preduzeća daleko povoljnije prolaze, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << naročito ukoliko je preminuli imao posebnih želja.
Početna, realna visina troškova sahrane u Berlinu i Potsdamu je, primera radi, oko 1.500 evra.
Tim iznosom obuhvaćeni su troškovi transporta tela preminulog u krugu od 50 kilometara, kovčeg od punog drveta, odeća za preminulog i neizbežne takse koje naplaćuju sama groblja.
U cenu, medjutim, nisu uključeni troškovi crkvene službe i kapele, ali se pogrebno preduzeće brine o svim formalnostima, uključujući i o umrlicama.
Korišćenje kapele košta najmanje 150 evra, dok se službe sveštenika u osnovi ne naplaćuju, ali to zavisi od mnogo čega, ponajviše od toga da li ste član neke crkve i
koje.
Troškovi sahrane mogu biti i manji i sve je više Nemaca koji se odlučuju za skromnije pogrebe, a još više je onih koji su na to primorani.
Reč je o "anonimnim" sahranama, bez velike fame, obeležja i bližnjih. Crkva taj trend kritikuje, jer smatra da svaki pojedinac ima pravo na dostojanstvenu sahranu.
"U početku me je nerviralo to što se ljudi odlučuju na potpuno anonimnu sahranu. Postoji mnoštvo razloga zbog kojih to nijedan čovek ne bi trebalo da čini", izjavio je za radio "Dojče Vele" vlasnik pogrebnog preduzeća u Kelnu, Tomas Kremer.
"Imam razumevanja kada ljudi kažu da nemaju novca, ali opet bi tu kulturu opraštanja od preminulog trebalo nekako održavati", istakao je on.
Cene zagorbnih mesta u Nemačkoj su prošle godine porasle u proseku za 40 odsto, a od pre tri godine javni zdravstveni sistem ne subvencioniše pogrebe.
"I kod nas se oseća to što su zagrobna mesta i takse poskupeli jer su to fiksne sume koje porodice preminulih moraju da plate pa onda štede na drugim zagrobnim uslugama koje mi pružamo. Štedi se i na cveću, i na kafi, i na umrlicama u oglasima. To pogadja čitav niz uslužnih delatnosti", žali se vlasnik pogrebnog preduzeća Peter Nojman.
I Nojman ukazuje i da je sve više Nemaca koji se odlučuju za aninimno kremiranje koje je jedno od najjevtnijih oblika sahrane.
U istočnoj Nemačkoj, gde je siromaštvo veće, a hrišćanska tradicija delom ugušena, već se skoro 90 odsto pogreba obavlja kremacijom, ali, i familije koje svoje najmilije sahranjuju u kovčegu sve se redje odlučuju za kvalitetno drvo.
Zarada je opala i kamenorescima. S obzirom da klasičan zagrobni spomenik košta i do 2.000 evra u ponudi su i polovni spomenici.
Kamenorezac Konrad Herc mušterijama diskretno nudi polovne spomenike koji se optički od novih gotovo ne razlikuju, ali im je cena duplo niža. On takve spomenike otkupljuje po minimalnoj ceni od uprava groblja.
