Izvor: B92, 23.Jul.2009, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza je prilika za ključne reforme
Beograd -- Sadašnja kriza, i pored svih problema koje je donela, predstavlja šansu za zemlje srednje i istočne Evrope da krenu putem stabilnijeg privrednog rasta.
U autorskom tekstu u "Volstrit džornalu" Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, pored toga dodaje i da se zemlje srednje i istočne Evrope s pravom ponose napretkom koji su postigle tokom proteklih 20 godina na planu reformi, ali i ukazuje na to da njihov prelazak sa planske na tržišnu privredu još >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije u potpunosti završen.
Najnovija finansijska kriza praćena usporavanjem privrednog rasta u čitavom svetu izbacila je na videlo sve oblasti u kojima te zemlje još moraju da se poprave, navodi on.
Preveliki broj zemalja je povećao izdvajanja, naročito za socijalne programe, daleko izvan svojih platežnih mogućnosti, piše Jelašić i, kao izlaz, predlaže primenu plana od pet tačaka.
Prva tačka - penzioni sistem, koji u suštini sputava privrede svih zemalja srednje i istočne Evrope, a koje pokušavaju da obezbede novac za isplatu penzija sve većem broju penzionera, koji žive sve duže, od doprinosa koje plaćaju zaposleni, kojih je sve manje. Nominalni iznos penzija, prema guverneru, mora da bude sveden na nivo koji će biti održiv na duge staze.
Neke zemlje, međutim, moraće da preispitaju propise koji određuju pod kojim uslovima je moguće dobiti penziju kako bi se broj korisnika penzija stavio pod kontrolu. Pri tom, guverner napominje da je u nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija, manje od 20 odsto korisnika penzija pre odlaska u penziju radilo 35-40 godina kako je predviđeno zakonom.
Kao drugi značajan korak Jelašić navodi „rušenje političkih tabua u vezi sa pokretanjem rasprave o troškovima zdravstvene zaštite i obrazovanja”. Iako je u Srbiji tokom nekoliko proteklih godina za zdravstvo iz državnog budžeta izdvajan bezmalo isti procenat bruto društvenog proizvoda - oko šest odsto - to u uslovima ubrzanog privrednog rasta znači da je budžet Ministarstva zdravlja od 2003. godine gotovo udvostručen. Najveći deo tih sredstava je otišao na povećanje realnih zarada, koje su godišnje rasle za 10-15 odsto.
Ukupni rashodi su i kada je reč o obrazovanju konstantno na nivou od oko pet odsto BDP, uprkos činjenici da prosečan broj đaka po odeljenju konstantno opada. Uz sve to, neophodno je vraćanje svih ostalih javnih izdvajanja na nivo „normalne socijalne države”, koji će biti dostignut većom decentralizacijom i većim orijentisanjem na tržište, kao i uspostavljanjem ravnoteže između državne i privatne inicijative.
Vlasti, prema Jelašiću, moraju da preispitaju čitav niz svojih zadataka, od izgradnje puteva do infrastrukturnih projekata, od socijalne pomoći do subvencija za preduzeća, kako bi se rashodi stavili pod kontrolu, a novac poreskih obveznika na najbolji način iskoristio.
Kao četvrtu meru, Jelašić predlaže jačanje poreskih organa i postavljanje borbe protiv sivog tržišta kao glavnog prioriteta. Proširivanje poreskog opterećenja i efikasnija naplata poreza omogućiće vlastima da lakše dođu do novca za podmirenje svojih obaveza.
I na kraju, politika deviznog kursa mora da bude preispitana, naročito u zemljama u kojima postoji fiksni devizni kurs, s obzirom na sve veću zabrinutost u vezi sa mogućnostima za ublažavanje aktuelnih šokova samo uz pomoć fiskalnih instrumenata. Devizni kurs je od ključnog značaja za postizanje srednjoročne i dugoročne stabilnosti.
