Izvor: B92, 23.Nov.2011, 14:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza dogodine još veća i jača

Beograd -- Domaća ekonomija je u alarmantnom stanju, upozorili su privrednici i ekonomisti, navodeći da će se ekonomska kriza u Srbiji iduće godine povećati.

Kako su naveli, nelikvidnost, "siva" ekonomija, nezaposlenost i javni dug su sve veći, a industrijska prozivodnja je u padu.

"Situacija je alarmantna i mi ćemo zaključak sa ovog skupa poslati svima kao upozorenje," istakao je predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković na savetovanju privrednika, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje je organizovano sa Društvom ekonomista Beograda na temu "Poslovanje privrede Srbije u uslovima krize i javna potrošnja".

Janković je ukazao da bi prvo trebalo smanjiti poreze, jer država uskoro neće imati šta da oprezuje pošto se više preduzeća zatvara nego otvara, dok je nelegalna ekonomska aktivnost sve prisutnija. "U Srbiji ima svega između 1.300 i 1.700 preduzeća koja nose sav teret oporezivanja", tvrdi Janković pozvajući se na nedavno istraživanje beogradske komore.

Ekonomista Mlađen Kovačević je izjavio da je tokom devet meseci ove godine broj osnovanih privrednih društava manji za 1.100, dok je broj novih preduzetnika opao za 3.600.

Kovačević smatra da je velika verovatnoća da će kriza u Srbiji pojačati u idućoj godini.

On je naveo da je umesto projektovane prosečne stope rasta industrijske proizvodnje od 6,9 odsto u periodu januar - septembar 2011. rast bio samo 2,5 odsto, kao i da od aprila industrijska proizvodnja u zemlji stalno opada.

Kovačević je rekao da je po zvaničnim podacima javni dug Srbije krajem septembra bio 14,7 milijardi evra, što je za dve i po milijarde evra više nego krajem prošle godine.

Odnos javnog duga i bruto domaćeg prozivoda do kraja septembra je skoro dostigao, prema rečima Kovačevića, zakonski maksimum od 45 odsto, kao i da je javni dug realno prešao tu granicu, jer se po toj računici uzima BDP u tekućim cenama, pa je dosta "naduvan".

Sa druge strane, najveći deo javnog duga je u stranim valutama i one se u cilju izražavanja javnog duga u dinarima množe sa nerealno niskim valutnim kursom, pa se njegova veličina tako umanjuje, tvrdi Kovačević.

On je, osim toga, ukazao da se i u obračun javnog duga ne uključuje spoljni dug Narodne banke Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu od 1,586 milijardi evra, niti njen unutrašnji dug nastao na osnovu prodatih hartija od vrednosti od milijardu evra.

Kovačević je rekao da je apsurdno da Srbija ove godine nije ništa preduzela da zaustavi ekonomski neracionalnu apresijaciju dinara, dok je Švajcarska kao najkonkurentnija zemalja sveta preduzela ove jeseni čak i devalvaciju kako bi smanjila vrednost svoje nacionalne valute.

Predsednik Društva ekonomista Srbije Gojko Rikalović je kazao da je izvesno da će se ekonomska kriza u Srbiji povećavati u narednoj godini i da se treba više okrenuti razvoju domaćih potencijala, ali i da je neophodan efikasniji javni sektor sa manjim troškovima.

Nastavak na B92...