Izvor: Blic, 28.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kritična zona inflacije
Kritična zona inflacije
BEOGRAD Ovogodišnji rast cena nije 14,7 odsto, kako je prikazala zvanična statistika, već 30 odsto. To znači da je za proteklih 12 meseci inflacija bila 90,8 odsto, a sve ukazuje na to da će cene u junu biti veće za pet procenata u odnosu na maj, procena je stručnjaka Ekonomskog instituta koju su izneli na jučerašnjoj prezentaciji 'Konjukturnog barometra'.
Stabilnost kursa i pored značajnog rasta inflacije objašnjava se nedostatkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << deviza i sve skomnijim mogućnostima stanovništva da trguju stranom valutom rekao je Goran Pitić, naglašavajući da još ima prostora da cene rastu i pri stabilnom kursu, ali na duži rok njihov porast će morati da se ujednači.
Porast cena svojih proizvoda za 10 odsto u narednim mesecima najavilo je 45 odsto anketiranih preduzeća, a 68 odsto smatra da će doći do značajnog porasta inflacije.
Zvanični podaci o porastu industrijske proizvodnje u maju za 96,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, u vreme bombardovanja, deformišu sliku o stanju privrede. Pravo stanje se vidi iz podatka da je prošlog meseca zabeležen pad proizvodnje od 12,3 procenata u odnosu na isti mesec 1998. godine. Takođe, proizvodnja je bila manja 6,6 odsto u poređenju sa decembrom prošle godine, iako je planiran ovogodišnji porast od 13 procenata rekao je Nebojša Savić.
U maju je pao i izvoz, dodao je Savić, i to za šest procenata u odnosu na april. Kako je i uvoz manji za 26 procenata za pet meseci ove godine, uknjižen je spoljnotrgovinski deficit od 917 miliona dolara, čemu je u velikoj meri doprineo već dugo vremena nerealan devizni kurs. M.V. Plate u drastičnom padu
U maju su ukupna primanja stanovništava iznosila 16,140 milijardi dinara što je, kad se ima u vidu porast inflacije, za 5,4 odsto manje nego u prethodnom mesecu. Samo za plate isplaćeno je 3,751 milijardi dinara, tako da su zaposleni realno dobili manje novca za 13,2 odsto nego u aprilu. Prosečna plata pala je na 88 maraka, što je polovina od mesečnog proseka u trogodišnjem predratnom periodu. Protiv 'bele liste' EU
Ekonomisti su u principu protiv svakog dramatičnog narušavanja načela liberalne ekonomije, pa prema tome i protiv 'bele liste' EU koja bi od njenih sankcija trebalo da amnestira 190 srpskih preduzeća, re- kao je Danijel Cvjetićanin.
Postoji mogućnost da ova lista u stvari postane crna lista i spolja i iznutra jer siledžije, kao da se dogovaraju ko će više da našteti rekao je Cvjetićanin.
