Izvor: Vostok.rs, 22.Okt.2016, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krimsko-srpska saradnja: Zajedno u budućnost
Skoro svaki sredovečni ili stariji građanin Rusije ima u foto-albumima svojih roditelja crno-bele fotografije sa godišnjeg odmora. Mlada mama se osmehuje na ogromnom kamenu dok škilji u fotoaparat, mršavi dečačić u kupaćem, sa perajama i šeširićem hrabro stoji na pramcu prugastog čamca, mlade drugarice se smeju jer ih je oborio talas, a mišićavi i preplanuli tata čvrsto drži malenu ćerkicu sa gumom za plivanje. Toplo, nežno more, neobične tropske palme, dvorci od belog kamena – sve se to vidi na snimcima, a duž reckaste ivice fotografije ukrasnim slovima piše: „Jalta 1974”, „Anapa 1964” ili „Jevpatorija 1958”. Prošle su decenije, vreme je bilo teško, a sada već deca tih ljudi odlaze na „plavo Crno more”. Posle podele Jugoslavije Srbija je ostala bez mora, na koje su Srbi, isto kao u Sovjetskom Savezu, porodično odlazili na godišnji odmor. Ali sve teče i sve se menja, a veze između Rusije i Srbije su sve čvršće. Delegacija Republike Krim doputovala je 21. oktobra u Beograd, na konferenciju „Mogućnosti i perspektive krimsko-srpske poslovne saradnje” održanu u Ruskom domu. Postoji čitavo more mogućnosti koje Srbija i Krim mogu da realizuju!
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin
„Imamo velike perspektive, velike mogućnosti saradnje Srbije i srpskih regiona sa Republikom Krim. Krim nije obična teritorija. Krim je poluostrvo na kome živi dva miliona ljudi, koje će se razvijati i korak po korak integrisati u ruski i međunarodni život. Velika većina Srba shvata kako stoje stvari i mislim da mnogi nemaju ništa protiv da uspostave kontakte i sarađuju sa Krimom. Kontakti mogu biti na regionalnom nivou, postoje i mogućnosti za kulturnu saradnju. Ima i nekoliko ekonomskih pravaca. Naime, pojedini regioni Srbije, kao i Krim, žele da razvijaju turizam, i tu postoji prostor za razmenu iskustava i dostignuća, što je odlična mogućnost za dijalog. Druga mogućnost je poljoprivreda. Srbija je jedan od jakih i važnih izvoznika poljoprivrednih proizvoda, a Krim iz godine u godinu ima sve više turista. I treće su građevinski poslovi, jer Krim dobija novu dinamiku i ima ogromne potrebe za građevinskim radovima, a Srbi su odlični građevinci. Oni svake godine grade desetine, pa i stotine objekata u Ruskoj Federaciji, i to je još jedna mogućnost za investicije i angažovanje radne snage. Treba tražiti mogućnosti za konkretizaciju te saradnje".
Konkretni predlozi postoje. Bratskoj pravoslavnoj Srbiji predstavnici krimske delegacije nude nove pokloničke destinacije.
Aleksandar Čepurin, Georgij Muradov i Sergej Cekov. Ilustracija: Katarina Lane
Zamenik predsednika saveta ministara Republike Krim Georgij Muradov
„Krim je za Rusku Federaciju svetinja. U drevnom Hersonu se krstio ravnoapostolni knez Vladimir, koji je uveo pravoslavlje u Rusiju. Pravoslavlje je simbol ujedinjenja snažnog naroda. Rusija će ga sačuvati i zaštititi. Ponosimo se našim bratskim vezama. Dolazeći ovamo znali smo da dolazimo kod prijatelja”.
Sergej Cekov, član Saveta Federacije RF (gornjeg doma ruskog parlamenta)
„Uvek smo Srbe doživljavali kao braću. Mi znamo šta nas ujedinjuje. Ćirilo i Metodije su u Hersonu stvarali pismenost. Oni su stvorili ćirilicu, tako da je Krim pravo pokloničko mesto. Kod nas je živeo i radio arhitekta Nikolaj Krasnov koji je voljen u Srbiji i koji je sagradio mnogo značajnih zdanja u Beogradu. On je bio glavni arhitekta Jalte i sagradio je čuveni Livadijski dvorac. Uostalom, ne treba mnogo opisivati. Bolje je to videti svojim očima kada dođete na Krim!”
Kako je rekao ministar ekonomskog razvoja Krima Valentin Demidov, Rusija posvećuje ogromnu pažnju Krimu, a to znači da u tom regionu sprovodi fleksibilnu investicionu politiku, koja je privlačna za krupne preduzimače i inovativne projekte, za razvoj logističke infrastrukture i izgradnju velikih objekata kao što su federalna magistrala „Tavrida” na liniji Kerč – Simferopolj – Sevastopolj, tri industrijska parka, dve elektrane i infrastruktura za šest turističkih klastera.
Turizam je pokretačka snaga Krima. Zato su stanovnici Krima zainteresovani da im Srbi dođu u goste. Tamo čovek ima šta da vidi, ima gde da se odmori i osveži zdravlje. Na Krimu postoji preko 20 izvora mineralne vode. Oni su od davnina poznati po tome što leče mnoge bolesti. Blizu njih se nalaze sanatorijumi, a more ima skoro 400 plaža koje zadovoljavaju potrebe i najmlađih posetilaca, i ljudi sa ograničenim mogućnostima.
Predstavnici krimske delegacije su spremni da sarađuju sa srpskom stranom i u tom pogledu gaje velike nade. Ovaj susret će biti početak dugotrajne i plodne saradnje na obostrano zadovoljstvo.
Katarina Lane,
Ruska reč
