Izvor: Blic, 06.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreditni uslovi prepreka
Kreditni uslovi prepreka
Prve kredite za pokretanje sopstvenog biznisa nezaposleni bi, prema najavama nadležnih ministara u Vladi Srbije, mogli očekivati početkom juna. Konkurs za mikrokredite, kako nam je rečeno u Fondu za razvoj, biće objavljen danas. Zainteresovani koji su nezaposleni, kako objašnjavaju u Vladi, imaće rok od mesec dana da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Po prispeću zahteva stručnjaci Fonda za razvoj razmatraće prispele >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zahteve, a oni kojima krediti budu odobreni moraće u roku od dva meseca da registruju radnju, što podrazumeva i brisanje sa evidencije nezaposlenih, nakon čega sledi realizacija kredita. Praktično, od prijave do dobijanja kredita (neki će biti i odbijeni) mora da protekne najmanje tri meseca.
Za kredit će moći da konkurišu svi nezaposleni bez obzira na stručnu spremu i godine života, a jedini uslov biće da su kod Nacionalne službe za zapošljavanje evidentirani kao nezaposleni.
Za ovu svrhu za početak je izdvojeno 600 miliona dinara (sedam i po miliona evra), a prema obećanjima nadležnih ministara Lalovića i Dinkića, ako bude interesovanja od strane nezaposlenih, do kraja godine iz budžeta bi se izdvojilo još para za ovu nameru. Nije rečeno koliko, već samo da bi se taj novac obezbedio rebalansom republičkog budžeta.
Nezaposleni će moći da dobiju između 5.000 i 20.000 evra, krediti će se odobravati na rok od tri do pet godina, uz jednu godinu počeka, sa godišnjom kamatom od jedan odsto i uz primenu valutne klauzule po srednjem kursu na dan dospeća.
Prednost u odobravanju kredita imaće oni čija firma otvorena ovim parama bude zapošljavala najviše radnika. Inače, nije predviđeno da zajmotražioci dostavljaju detaljan biznis plan. Procene su da su ovi krediti nedovoljni za pokretanje veće proizvodnje, te je najpovoljnije uložiti ih u otvaranje uslužnih radnji. Dobijeni mikrokrediti neće moći da se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, jer za to već postoji druga kreditna linija.
Restriktivni elementi obezbeđenja
Predviđena su tri elementa obezbeđenja kredita, od kojih zajmotražilac bira jedan, a to su solo menica sa dva žiranta, hipoteka prvog reda ili ugovorno jemstvo. Međutim, kako za 'Blic' kaže ekonomista Zoran Popov, mnogima od nezaposlenih biće teško da obezbede neki od ovih elemenata, jer ko će onome ko nema posla a ulazi u biznis, što je kod nas vrlo nesigurno, pristati da bude žirant ili šta da daju pod hipoteku, recimo, podstanari, a takvih je sigurno mnogo. Popov ideju odobravanja kredita nezaposlenima ocenjuje kao principijelno dobru, ali upozorava na jedan drugi problem. - Mi na delu imamo vrlo često zatvaranje privatnih radnji od strane inspektora, a država istovremeno nudi kredite za otvaranje privatnih radnji. To je prilično kontradiktorno i ne znam ko će se usuditi da se upusti u tako nešto znajući kako se ovde postupa sa privatnim radnjama - kaže Popov dodajući da na ovaj način može da se reši probem nekoliko hiljada nezaposlenih, što je kap u moru u odnosu na 850.000 koliko ih čeka na birou, a najavljuju se i nova otpuštanja.
Problema koji bi ih sačekali po uzimanju kredita izgleda su svesni i sami nezaposleni koji na ovu ideju gledaju sa prilično rezerve. Oni sa kojima smo razgovarali uglavnom smatraju da je ovakva ideja dobra, ali čini se nisu baš spremni da se upuste u uzimanje kredita za pokretanje sopstvenog biznisa. Ono što ih najviše muči jeste u šta uložiti pare i čime garantovati za uzetu sumu, a kako sami kažu, ovde se zbog velikih nameta više isplati švercovati nego legalno raditi.
- O tim kreditima se priča već izvesno vreme i čula sam za to. Pošto smo muž i ja nezaposleni, razmišljali smo o tome, ali pravo da vam kažem, plašimo se kakav bi mi to posao mogli da pokrenemo pa da vratimo taj kredit - rekla nam je sugrađanka M.L. koja sa završenom srednjom ekonomskom školom po gubitku posla u Narodnoj banci na posao čeka od 2001. godine.
Skeptična je i Jasmina Nikolić sa diplomom Više trgovačke škole koja kaže da je situacija loša i za one koji rade, a još gora za nezaposlene.
- Ne znam u šta bih uložila taj novac pa da mogu da ga vratim. Niko ne daje pare na lepe oči, mora nečim da se garantuje, a ja osim stana nemam ništa. Da i to jedino što imam dam pod hipoteku, ne bih se usudila - kaže ona.
- Priče o kreditima su bajka za nezaposlene. Nemam ideju šta bih dobro pokrenula sa tim parama a što u ovom gradu nema. Ako bi mi dali neku ideju, možda bih i razmislila. Ovako, čini mi se bolje je da švercujem neku robu nego da se upuštam u kredit - kaže D.N., ne želeći da joj se ime objavljuje u novinama. R. Marković
