Izvor: Politika, 29.Dec.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreditni rizik po meri banaka
NBS omogućila poslovnim bankama da ustupe svoja potraživanja od pravnih lica, što će im omogućiti rast kreditne aktivnosti
Ubuduće će kreditni rizik svojih klijenata meriti samo banka. Narodna banka Srbije (NBS) odustala je od toga da svojom regulativom određuje do kog nivoa zarade banke i njihovi klijenti mogu da se zaduže.
–Prilikom klasifikacije potraživanja od fizičkih lica, izmenama propisa omogućeno je bankama da samostalno svojim unutrašnjim aktima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << urede način procene kreditne sposobnosti fizičkih lica, uključujući i stepen kreditne zaduženosti do kojeg se klijenti mogu nesmetano zaduživati, navedeno je u jučerašnjem saopštenju centralne banke.
Umesto jedinstvenog limitiranja kreditne zaduženosti od strane NBS, banke će moći da fleksibilnije odmeravaju kreditni rizik, uvažavajući različitost klijenata u pogledu imovinskog stanja, visine redovnih prihoda, visine i strukture redovnih finansijskih obaveza, urednosti u izmirivanju tih obaveza, kao i drugih faktora koji određuju njihovu kreditnu sposobnost. Na taj način, uz aktivnu supervizorsku ulogu Narodne banke, povećava se i odgovornost poslovnih banaka za poslovne odluke i upravljanje rizicima.
Za banke, kako same navode, to nije nikakva nova odgovornost, jer su i ranije pomno procenjivale kreditnu zaduženost klijenata fizičkih lica o čemu svedoči i podatak da su njihovi krediti u docnji na nivou od 8,4 odsto, što je već godinama manje-više isto.
Podsećanja radi, NBS je nekoliko puta menjala kriterijum o dozvoljenom zaduživanju građana. Poslednji put je to bilo prošle godine kada je uveden kriterijum potrošačke korpe. Po tome, klijenti banaka koji primaju platu u dinarima i zadužuju se u dinarima mogu zaradu da opterete do iznosa „očišćenog” za visinu minimalne potrošačke korpe za odraslog člana domaćinstva. To je značilo da je njihova kreditna sposobnost ravna zaradi umanjenoj za potrošačku korpu.
Oni koji primaju platu u dinarima, a imaju zaduženja indeksirana u evrima mogli su da se zaduže do 80 odsto pomenutog očišćenog iznosa, a oni kod kojih su i zarade i zaduženja indeksirani u evrima opet do punog, 100 odsto, iznosa očišćenog za minimalnu potrošačku korpu za odraslog člana domaćinstva.
Pre toga, prema NBS, limit za zaduživanje je bio 30 odsto za zaduženost koja nije podrazumevala stambeni kredit i 50 odsto zarade u slučaju stambenog kredita, pa je povećan na 40 i 50 odsto, s tim što to za banke nije bilo obavezujuće.
NBS je saopštila i da je izmenama Odluke o upravljanju rizicima banke i Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, koje je doneo Izvršni odbor na sednici održanoj 27. decembra 2012. godine, stvoreni su preduslovi za sistemski pristup rešavanju problematičnih kredita u bankarskom sektoru Srbije. Krediti u docnji kod privrede su dostigli 20,4 odsto, a ukupno posmatrano 18,8 odsto. Drugim rečima omogućiće se bankama da potraživanja prema pravnim licima ustupe drugom pravnom licu koje nije banka.
–Imajući u vidu da je visok nivo problematičnih kredita u najvećoj meri posledica kašnjenja u otplati kredita privrednih društava, novim regulatornim rešenjima omogućeno je bankama da ustupanje potraživanja od pravnih lica vrše u skladu sa međunarodnom praksom i standardima, uz očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. Na taj način oslobodiće se znatna sredstva koja su banke izdvajale za rezerve po osnovu ovih plasmana i omogućiće se rast kreditne aktivnosti kroz finansiranje dobrih projekata i klijenata, što će pozitivno uticati na realni sektor.
---------------------------------------------
Zatezna kamata 19,25 odsto
Dužnici će naredne godine plaćati zateznu kamatu od 19,25 odsto na svoj dinarski dug – zvanični su podaci sa sajta NBS. Za dug u evrima zatezna kamata je 8,75 odsto.
Stopa zatezne kamate na dinarski dug utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope NBS koja trenutno iznosi 11,25 odsto uvećane za osam procentnih poena. Na iznos duga koji glasi na evre, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje koja sada iznosi 0,75 odsto uvećane za osam procentnih poena.
Zatezna kamata obračunava se za kalendarski broj dana perioda docnje u izmirivanju obaveza u odnosu na kalendarski broj dana u godini.
J. Rabrenović
objavljeno: 29.12.2012.
