Izvor: Blic, 18.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreditni biro motri dug
Izveštaj Kreditnog biroa o kreditnoj istoriji potencijalnog zajmotražioca sastavni je deo procedure za korišćenje bankarskih usluga. Do sada je izdato više od 4,69 miliona ovakvih izveštaja i nijednom se nije desila zloupotreba podataka o dužničkoj sposobnosti građana, koji su inače tajna informacija.
Da bi banka mogla da koristi izveštaj Kreditnog biroa, neophodna je isključivo pismena saglasnost klijenta. Naravno, svako od nas ima slobodu da ne da svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odobrenje da se koriste podaci o sopstvenom bonitetu, ali u tom slučaju, drastično se umanjuju šanse da se dobije željena bankarska usluga. Banke takve klijente u startu odbijaju, jer smatraju da nešto kriju, odnosno da su "rizični", pa kreditna procedura zapravo ne može ni da počne.
- Postoji mogućnost da banka ako tako dogovori sa klijentom izveštaj o njegovom bonitetu povlači kvartalno i da u tom slučaju on ne mora da daje ponovo pismenu saglasnost, ali to mora da bude naznačeno u zahtevu za kreditnu uslugu - naglašava Rade Bačković, specijalni savetnik u Udruženju banaka Srbije.
Bazu Kreditnog biroa čine podaci koje im pružaju banke, lizing kuće, osiguravajući zavodi, svi državni fondovi (Fond za razvoj, Garancijski fond...), kao i neki nebankarski (mobilni operateri).
- Ideja je da imamo podatke i od Poreske uprave, ali trenutno postoje tehničke prepreke, kao i od velikih trgovinskih sistema koji imaju nameru da kreditiraju građane. Kreditni biro nije dežurni policajac, niti ima želju nekog da kazni, on samo ukazuje na finansijsko ponašanje klijenta, šta radi, odnosno ne radi - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar UBS.
Od trenutka prijema zahteva, Kreditni biro u roku od sedam sekundi prosleđuje izveštaj koji sadrži opisne pozitivne i negativne stavke klijenta po kojima banke procenjuju da li su uredne platiše.
- Do sada se nije desila nijedna zloupotreba podataka. Svi podaci se dnevno ažuriraju. I broj reklamacija 9.717 u odnosu na broj objavljenih izveštaja od 4,6 miliona nije velik, naročito ako se ima u vidu da se više od polovine odnosi na građane koji su zaboravili na svoj dug u prošlosti, ili da je reč o kursnim razlikama. Suštinski, što je najvažnije, nismo imali sistemske prigovore da je, recimo, veći dug nego što zapravo postoji - naglašava Veroljub Dugalić. Biro raspolaže sa podacima o bonitetu 5,1 milion građana i oko 500.000 preduzeća i preduzetnika, i oni se dnevno ažuriraju. Inače, u proseku svaki stanovnik Srbije duguje oko 400 evra.
Kako proveriti sopstveno zaduženje?
Svaki građanin može i sam da proveri kakav mu je bonitet. To niko ne može da uradi u njegovo ime, osim u slučaju ukoliko da pismeno ovlašćenje drugoj osobi.
Lični izveštaj o bonitetu može se zatražiti od banke ili direktno od Kreditnog biroa, Udruženja banaka Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 86 u Beogradu. Kreditni biro izveštaj daje odmah, dok kod poslovne banke možete se dogovoriti da ga dobijete putem faksa, mejlom ili poštom na kućnu adresu.
Najjeftinija cena izveštaja je za žirante 60 dinara, dok za građane ona iznosi 205 dinara.
Nema mera NBS
Ne očekujemo nove mere Narodne banke Srbije - ocenio je juče Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka.
Bankama je, po njegovim rečima, preporučeno da same prihvate određene sugestije centralne banke.
Komentarišući jak dinar, Dugalić kaže da on oslikava stanje na tržištu gde je trenutno velika količina deviza na tržištu. Razlog su dokapitalizacije banaka, ali i prilivi od privatizacije.
Dugovanje stanovništva
Vrsta kredita 31. 12. 2006. 30. 9. 2007.
Gotovinski 93,4 128,39
Potrošački 50,39 52,99
Stambeni i adaptacija 49,79 83,48
Poljoprivredni 1,8 6,5
Napomena: Iznosi u milijardama dinara
Kašnjenja u otplati
Korisnik kredita 31. 12. 2006. 30. 9. 2007.
Preduzeća 5,5% 5,5%
Preduzetnici 3,4% 2,9%
Građani 1,4% 1,2%
Ukupno 4,2% 4%
Napomena: Kašnjenja kod više od 15 dana, a kod građana preko 60 dana
