Izvor: B92, 15.Dec.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Krediti samo za plasiranu robu"
Beograd -- Kredite treba da uzimaju samo preduzeća čiji proizvodi imaju kupce, ocenio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
"Ne bi trebalo očekivati podršku države i banaka preduzećima koja proizvode za lagere i čekaju bolja vremena, već samo onima koja rade za poznatog kupca i za čiju robu postoji tražnja", rekao je Jelašić.
On je naglasio da tek treba da se definišu tačni uslovi po kojima će se odobravati krediti uz garancije države, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za koje će u budžetu Srbije za 2009. godinu biti obezbeđeno 50 milijardi dinara.
O uslovima za te pozajmice, koje sa Vladom Srbije definiše centralna banka, kako je dodao, izjasniće se i Međunarodni monetarni fond (MMF) koji sredinom januara treba Srbiji da odobri novi aranžman iz predostrožnosti u visini od oko 520 miliona dolara.
"Prošla su vremena uzimanja kredita samo da bi se proizvodilo i svi treba da znaju da roba mnogo košta i da niko neće da finansira zalihe već plasmane", upozorio je guverner.
Centralna banka će, kako je najavio, učiniti sve da u idućoj godini, zbog svetske finansijske krize, ne dođe do smanjenog obima kreditiranja privrede u Srbiji.
Jelašić je naglasio da je dobra vest što će Evropska unija obezbediti pomoć za banke matice iz EU koje su osnivači i banaka koje posluju u Srbiji, što je dodatna sigurnost za stabilnost domaćeg finansijskog sektora i mogućnost za lakši pristup dodatnim izvorima finansiranja srpske privrede.
Ne postoji ospasnost, kako je naveo guverner, da država, kao i preduzeća u Srbiji, iduće godine ne budu mogla da otplaćuju dug prema inostranim kreditorima.
"Za otplatu spoljnog duga u idućoj godini, čak i ukoliko bi imali malo verovatan scenario da izostane refinansiranje i novo zaduživanje, bila bi potrebna polovina sadašnjih deviznih rezervi, koje iznose više od devet milijardi evra", rekao je Jelašić i dodao da je, prema tom pokazatelju, Srbija u povoljnijoj situaciji od susednih zemalja.
U 2010. godini će, kako je upozorio, biti veći pritisak na devizne rezerve, jer za naplatu dospeva veći iznos spoljnjeg duga.
