Izvor: Politika, Tanjug, 18.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti od ponedeljka
Zahtevi će se podnositi poslovnim bankama. – Za potrošački zajam potrebna profaktura sa jasnom naznakom da je roba proizvedena u Srbiji
Građani i firme će u red za 77 milijardi dinara potrošačkih, investicionih i kredita za likvidnost, po upola nižim kamatama od tržišnih, moći da stanu od ponedeljka, 23. februara.
Zahteve za kredit podnosiće poslovnim bankama, koje će zajmove odobravati na osnovu svoje poslovne politike i procene rizika, ali pod uslovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji ne mogu biti nepovoljniji od onih koje su dogovorile sa državom, najavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Na poziv Fonda za razvoj, koji je administrator u ime države, od 27 banaka, koje ispunjavaju uslove, ugovore su do juče potpisale: Komercijalna, Inteza, Sosijet ženeral, Uni kredit, Erste, Hipo Alpe Adrija, Rajfajzen, EFG, KBC, OTP, Privredna, Srpska, Čačanska, Agro i Univerzal banka. Spisak banaka i lizing kompanija koje u međuvremenu prihvate kreditiranje biće prosleđen medijima u nedelju i „okačen” na sajtu Ministarstva ekonomije.
Uz zahteve za potrošačke kredite za kupovinu automobila, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, podnih obloga i kućnih aparata građani će podnositi profakturu od prodavca u kojoj je jasno naznačeno da je roba proizvedena u Srbiji, a u roku od 30 dana od puštanja sredstva biće dužni da banci dostave i kopiju fiskalnog računa i garanciju za kupljene proizvode, čime će još jednom „čekirati” da je reč o domaćem proizvodu. Tako će, recimo, na kredit pod ovim povoljnijim uslovima na rok otplate do pet godina i uz godišnju kamatu do šest odsto moći da se kupi „gorenje” veš-mašina proizvedena u Valjevu, ali ne i slovenačka. Za kupovinu automobila –kragujevačke fabrike „zastava 10”, odnosno „punto” uslovi su još povoljniji – fiksna kamata je, podsetimo, 4,5 odsto godišnje, a otplata od pet do sedam godina.
Na pitanje novinara da li se ovim podstiče potrošnja, Dinkić je rekao da se namerno podstiče privatna tražnja kako bi ona bila podsticaj većoj domaćoj proizvodnji.
Za kredite namenjene privredi – ukupno 57 milijardi dinara (40 milijardi dinara kratkoročnih za likvidnost i 17 milijardi dinara investicionih kredita) od ponedeljka mogu da konkurišu sva pravna lica i preduzetnici, bez obzira na delatnost, a ukupan iznos novca na koji mogu da računaju (kod jedne banke ili više kredita kod više banaka) limitiran je veličinom preduzeća: od maksimalnih 20.000 evra kratkoročnog zajma, odnosno 30.000 evra investicionog za preduzetnike do dva, odnosno četiri miliona evra za velika preduzeća sa više od 250 zaposlenih. Još jednom podsetimo, da su rokovi otplate i kamatne stope ugovorom države i banaka limitirane pa će banke novac po ovom programu za likvidnost pozajmljivati na do 12 meseci, uz kamatu do 5,5 odsto godišnje (euribor jednomesečni plus tri odsto). Ukupna kamatna stopa za dugoročne investicione kredite biće oko šest odsto godišnje (euribor tromesečni plus četiri odsto), a otplaćivaće se posle isteka grejs perioda (od šest do 12 meseci) tromesečno, u naredne tri do pet godina.
Naravno, banke će u skladu sa svojim mogućnostima moći da ugovore i naplaćuju i niže kamate, boreći se za klijente, objasnio je Dinkić.
Vlada će domaćoj privredi, naknadno, obezbediti i preostalih 45 milijardi dinara (od ukupno 122 milijarde dinara koliko je težak paket podrške privredi za ublažavanje posledica krize) i to iz inostranih kreditnih linija.
-----------------------------------------------------------
„Staro za novo” i za crnogorske tablice
Program zamene starih automobila za nove, uz državnu subvenciju od 1.000 evra, biće usvojen sledeće nedelje, a krenuće krajem marta, dok Ministarstvo ekologije izabere firme koje će reciklirati stare automobile, što će se poklopiti i sa početkom proizvodnje „punta” u kragujevačkim pogonima, najavio je Dinkić.
U ovaj program moći će da se uključe, kako je na pitanje novinara objasnio ministar, i vlasnici automobila sa crnogorskim tablicama, ukoliko duže od godinu dana imaju ovlašćenje.
Na pitanje novinara da li će se „punto” tretirati kao domaći proizvod, Dinkić je odgovorio potvrdno. Građani će od ponedeljka bankama moći da podnesu zahteve za kupovinu „punta”, a 720 evra od svake „zastave 10” ići će „Zastavi”, a PDV državi.
Takođe, u međuvremenu sa „Fijatom” su otpočeli razgovori o lokalizaciji proizvodnje u Srbiji, sa angažovanjem većeg broja kooperanata kao što su „Trajal”, somborska Fabrika akumulatora, „Ju Es stil”.
-----------------------------------------------------------
Kazne za greh
Firmama i preduzetnicima korisnicima investicionih i kredita za likvidnost država postavlja samo jedan uslov – da ne smanjuju broj zaposlenih, a ukoliko to učine moraće da plaćaju tržišne kamate.
Naime, oni će uz ugovor morati da potpišu i obavezu da dok koriste kredit neće smanjivati broj zaposlenih u odnosu na evidentirani u poslednjem kvartalu prošle godine, pri tome će biti dužni da na polovini perioda i na mesec dana pre isteka roka korišćenja kredita dostave Fondu za razvoj stari i novi OD obrazac overen u Poreskoj upravi. Ukoliko Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond za razvoj utvrde da je korisnik kredita za likvidnost smanjio broj zaposlenih, Fond za razvoj će dati nalog banci da obračuna i naplati iznos subvencionisane kamate za ceo period korišćenja kredita, a banka može nastaviti da obračunava tržišnu kamatu za tu vrstu kredita u skladu sa svojom poslovnom politikom. U slučaju da se korisnik investicionog kredita ogreši u ovu obavezu, Fond i banka će mu obračunati kamatu u skladu sa programom za 2009, odnosno sa svojom poslovnom politikom za ceo period korišćenja kredita.
Država i banke su precizirale da se pod smanjenjem broja zaposlenih smatra otpuštanje radnika zaposlenih na neodređeno i onih uposlenih na određeno vreme duže od godinu dana.
Za kontrolu namenskog korišćenja kredita zadužena je Poreska uprava, a oni koji novac nisu utrošili u predviđene svrhe odgovaraće krivično ili prekršajno, zavisno od težine greha.
-----------------------------------------------------------
Drakulićeve primedbe
– Primedba eminentnog privrednika Zorana Drakulića da država ne bi trebalo da plasira novac preko banaka, već da ga direktno daje privredi, odnosno argumentacija na kojoj se baziraju njegove kritike potpuno je pogrešna. Nisam očekivao od čoveka iz privatnog sektora da od države traži distribuciju novca, odnosno povratak u socijalizam. Da je to tražio neki direktor društvenog preduzeća ne bih se začudio – rekao je Dinkić.
V. Jeličić
[objavljeno: 19/02/2009]
