Izvor: B92, 02.Jan.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti nepristupačniji nego 2008.
Beograd -- U Srbiji je krajem godine opala tražnja za kreditima, a banke najavljuju i pooštravanje mera obezbeđenja za odobravanje kredita.
Klijenti banaka u Srbiji redovne su platiše bankarskih pozajmica. Svega 1,5 odsto korisnika kredita kasni sa isplatama rata. To je, kako kažu u Udruženju banaka, zanemarljiv broj. Takođe, građani Srbije su u proseku manje zaduženi nego građani u zemljama u okruženju, pa i u Evropskoj uniji.
Novogodišnji i božićni praznici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su period kada se najviše kupuje. Iako u Srbiji važi stereotip da trošimo više nego što zarađujemo, podaci iz Udruženja banaka to demantuju. Svaki građanin ove zemlje u proseku duguje oko 500 evra, a i to vrati u ugovorenom roku.
Ako se tome doda i podatak da je prošle godine drastično opala tražnja najskupljih, keš i potrošačkih kredita, a od pre par meseci, pod uticajem krize, i stambenih, jasno je da se pre svakog zaduženja građani dvaput preračunaju.
"Ako poredimo prvi deo godine sa poslednja dva meseca, primetno je opala tražnja za kreditima, naročito je smanjenja tražnja za stambenim kreditima", kaže Slavica Đorđević iz Komercijalne banke.
"Građani postaju sve oprezniji i racionalno se ponašaju. Izbegavaju skupe kredite, okreću se ka onima koji su povoljniji, a to su u ovom trenutku stambeni krediti, koji su najpovoljniji", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka.
Sada je već i onima koji nisu finansijski stručnjaci jasno da će slobodnog kapitala na tržištu biti veoma malo. Zato će se, kako najavljuju u pojedinim bankama, delimično promeniti i njihova kreditna politika.
To znači da će biti potrebno veće obezbeđenje pri odobravanju kredita. Međutim, moguće je da će kamate na stambene kredite u drugoj polovini godine biti nešto niže.
"Osnovni razlog za tako nešto leži u činjenici da svakim odobravanjem kredita banka konzumira određenu količinu kapitala, a trenutno kapital je roba koja je dosta skupa i teško je naći", kaže Branislav Radovanović iz Unikredit banke.
"I onda će banke pokušavati da štede na kreditima i u tom smislu će tražiti veći kolateral nego što se to tražilo ranije", kaže on.
"Ukoliko se zadrži inflacija na jednocifrenom nivou i ako ovaj uticaj snižavanja kamatnih stopa na međunarodnom nivou prevagne taj nedostatak sredstava na tržištima, možemo očekivati tokom godine možda i blagi pad kamatnih stopa na međunarodnim tržištima, a to znači i kod nas", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka.
Da bi inflacija ostala jednocifrena, a cene stabilne, mere Vlade i potezi Narodne banke Srbije moraju se usaglasiti i sinhronizovati, smatraju i guverner Jelašić i ekonomski stručnjaci.
Samo tako će biti makroekonomske stabilnosti, a to znači da građani neće plaćati sve skuplju robu, a tako će i za privredu biti obezbeđeno dovoljno novca.
.jpg)
