Izvor: B92, 23.Nov.2009, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti ne prate referentnu kamatu
Beograd -- Smanjenje referentne kamatne stope za 7,75 procenata od početka godine prema svim očekivanjima trebalo je da dovede do znatno jeftinijih dinarskih kredita.
Međutim, pokazalo se još jednom da banke daleko sporije spuštaju kamate nego što je to uobičajeno na razvijenim tržištima, gde se promene referentnih stopa centralnih banaka direktno reflektuju na kreditne uslove.
Banke imaju različita objašnjenja za to što kamate ne prate oscilacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << glavne stope NBS-a, od toga da fiksne kamate ulivaju sigurnost klijentima, preko tvrdnji da je aktuelna politika banke rezultat toga što nisu podizali kamate kada je referentna stopa rasla, pa sve do obećanja da će uskoro biti izvršena korekcija kamatnih stopa.
Kod pojedinih banaka se, doduše, može primetiti pad kamata na dinarske zajmove od početka godine, ali obim toga pada veoma retko odgovara padu referentne stope, koja se od januarskih 17,75 odsto spustila na sadašnjih 10 procenata.
Prema rečima Vladimira Vučkovića, profesora Megatrend univerziteta, banke odmah po promeni referentne stope usklađuju kamate za međusobne pozajmice, ali mnogo sporije reaguju kada treba da smanje kamate na kredite stanovništvu.
„Verovatno je po sredi to što banke imaju manji profit u poslovanju sa NBS, svaki put kad centralna banka spusti referentnu stopu, i onda neće još da smanjuju kamate građanima. To ukazuje i da u određenim segmentima bankarskih usluga ne postoji dovoljno konkurencije. Da ne kažem da ima i prećutnog dogovora”, kaže Vučković.
Prema podacima ankete NBS, u drugom kvartalu tri banke su smanjile kamate, a tri povećale. U trećem kvartalu, kamate na potrošačke kredite u dinarima povećale su dve banke, a smanjilo njih šest. Sedam banaka je smanjilo kamate na gotovinske pozajmice, a pet povećalo.
S druge strane, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić kaže da kreditni rizik u Srbiji konstantno raste jer mnoge kompanije ne mogu da vrate zajmove i predviđa da banke neće reagovati na poslednju korekciju referentne stope.
Prema njegovim rečima, generalno posmatrano, kamate na kredite u Srbiji su porasle, osim u slučaju velikih korporativnih klijenata koji uvek mogu da dogovore povoljnije uslove refinansiranja obaveza sa bankama.
Goran Kostić, direktor sektora za poslove sa stanovništvom Erste banke, kaže da s obzirom na to da visina kamata na dinarske kredite, osim od visine referentne kamatne stope, zavisi i od drugih faktora poput strukture obavezne rezerve, evro i dinarskih pozicija u bilansu, u ovoj godini u toj banci nije bilo velikih oscilacija.
Ipak, pad kamata se, kako kaže, može očekivati od sledeće godine, pošto će trend sniženja referentne stope u kombinaciji sa povećanjem dinarske likvidnosti, zbog promene strukture devizne rezerve, imati veći uticaj.
