Izvor: Politika, 15.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krediti mogu da poguraju izvoz

„Svislajn Takovo“ mi moglo da ostvari devizni priliv milijardu evra. – Zoran Drakulić: Najvažnija stabilizacija valutnog kursa

Svetska kriza uveliko je zahvatila i privredu Srbije, što se najbolje vidi po smanjenju izvoza i padu industrijske proizvodnje, i to baš u sektorima u kojima su proteklih godina ostvareni najbolji izvozni rezultati.

Ukoliko želi da održi izvoz, makar na prošlogodišnjem nivou (do kraja novembra 2008. izvezeno je robe u vrednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 10,25 milijardi, ili 870 dolara po stanovniku), država bi, smatraju vodeći srpski izvoznici, morala da ponudi povoljne kredite za podsticaj izvoza, stabilizuje valutni kurs, kao i da povećanjem carina na uvoz robe široke potrošnje podstakne proizvodnju.

U sektorima crne i obojene metalurgije i u proizvodnji auto-komponenti, koji Srbiji donose najviše deviznih prihoda, krajem 2008. godine zabeležen je pad izvoza, a ekonomisti ocenjuju da će takav trend biti i u 2009. Teški dani već su zakucali na vrata našeg najvećeg izvoznika – kompanije „Ju-Es stil”, koja daje 13 odsto srpskog izvoza, a na udaru su i Valjaonica aluminijuma u Sevojnu i Industrija kablova u Jagodini, gde je u proteklih nekoliko meseci proizvodnja smanjena 35 odsto. To je još i dobro u poređenju sa, na primer, užičkom firmom „Inos-Sinma” koja radi sa svega pet odsto kapaciteta.

Suočeni sa navedenim problemima, izvoznici očekuju da vlada preduzme niz mera kako bi podstakla izvoz. Sa konkretnim predlogom prvi je izašao Rodoljub Drašković, predsednik koncerna „Svislajn Takovo” koji je, prema zvaničnim podacima, protekle godine od izvoza zaradio oko 43 miliona evra.

– Stekli smo takve tržišne pozicije da u narednih pet godina možemo, na bazi izvoza finalnih proizvoda, da obezbedimo neto priliv od oko 500 miliona evra i zaposlimo oko 700 ljudi. Da bismo u tome uspeli, zatražili smo pomoć od vlade tako što bi nam, između ostalog, bilo omogućeno da koristimo kredite u visini od 10 odsto projektovanog petogodišnjeg izvoza, i to u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom kursu, sa kamatnom stopom od jedan odsto na rok od pet godina. Predložili smo i da nas država oslobodi carina za sirovine i rezervne delove. Ako bi nam vlada izašla u susret, za pet do deset godina ostvarili bismo milijardu evra neto deviznog priliva, što bi bilo od koristi celokupnoj srpskoj privredi – naglašava Drašković. On kaže da „Svislajn Takovo” ima sopstveni obrtni kapital, tako da bi novac od kredita koristili isključivo za nabavku opreme i novih tehnologija.

Dok razmišlja o Draškovićevoj ponudi, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja pokušaće da pomogne izvoznicima uz pomoć institucija koje su zbog toga i osnovane. To su, pre svih, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova (SMEKA).

– Za bolje povezivanje proizvođača i njihovo organizovanje za izlazak na inostrana tržišta u ovoj godini Ministarstvo će finansirati program klastera u iznosu od 40 miliona dinara, a obezbeđeno je i 60 miliona dinara za podsticanje preduzeća da investiraju u jačanje inovativnosti – kažu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i najavljuju relativno povoljne kredite i bespovratna sredstva koje će izvoznicima ponuditi AOFI i SIEPA.

Upravo to su i očekivanja privrednika jer, prema rečima Dragana Cvetkovića, direktora Fabrike kablova Zaječar, koja je od aprila prošle godine u vlasništvu poljske kompanije „Tele-Fonika Kable S.A.", nepovoljni uslovi kreditiranja izvoznih poslova jedan je od glavnih problema sa kojima se suočavaju srpski izvoznici.

– Da bismo uspeli da plasiramo robu na inostrano tržište, moramo najpre da uzmemo kredite u evrima, a uslovi otplate su sve stroži, naročito zbog svetske ekonomske krize. Naša fabrika, budući da je u stranom vlasništvu, ima dodatne teškoće, a to je ograničenje kod državnih institucija koje podstiču izvoz, pre svih SIEPA i AOFI. Uprkos tome, dosad smo uspevali da kablove koje proizvodimo u Zaječaru prodamo prošle godine za 15 miliona evra na Zapadu i na Istoku – naglašava Cvetković.

Osim uslova kreditiranja, izvoznici se najviše žale na kurs dinara. Tako Zoran Drakulić, direktor „Valjaonice bakra Sevojno” smatra da ni trenutni pad vrednosti nacionalne valute u odnosu na evro nije dao rezultate kakve su izvoznici očekivali, odnosno nije doprineo povećanju izvoza. Uprkos tome, on ističe da je u ovom trenutku najvažnija stabilnost valutnog kursa, što znači da privrednici ne bi trebalo da, iz ličnih interesa, sada insistiraju na uspostavljanju realne vrednosti nacionalne valute.

– Možda zvuči nepopularno, ali za privredu bi bilo korisno kada bi vlada povećala carine na uvoz robe široke potrošnje i ponudila izvoznicima određene stimulanse – naglašava Drakulić. On kaže da će i u ovoj godini najveće šanse da uspešno plasira robu na inostrano tržište imati metalski sektor i prehrambena industrija, pod uslovom da se oporave od udara svetske krize.

Sutra: Nekonkurentna roba – glavna boljka srpskog izvoza

Nikola Miković

[objavljeno: 16/01/2009]

Nastavak na Politika...