Izvor: Blic, 31.Dec.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti će i dalje biti skupi
Krediti u 2009. godini neće biti jeftiniji, ali ni nešto mnogo skuplji nego što su sada. Dobra vest je što referentne kamatne stope euribor i libor imaju višemesečni trend pada, pa građani mogu da očekuju i niže rate za kredit. Ukoliko dinar bude dodatno slabio, zaduženi će, međutim, imati male vajde od toga. Bankari očekuju da će se država u 2009. uspešno boriti i izboriti sa inflacijom, da će Narodna banka Srbije smanjiti svoju referentnu kamatnu stopu, što bi trebalo da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odrazi i na kamatne stope za dinarske kredite.
Ovo bi ukratko bio siže odgovora čelnih ljudi četiri vodeće banke u Srbiji koje smo pitali:
1. Da li će krediti 2009. godine biti jeftiniji ili skuplji?
2. Šta očekujete u 2009. s obzirom na to da će po svim pokazateljima biti izuzetno teška zbog globalne krize?
Draginja Đurić
predsednik Izvršnog odbora „Banke Inteze”
1. Očekuje nas teška godina i zato smo u našoj banci zauzeli stav da nećemo povećavati marže na kredite u otplati uprkos povećanoj ceni izvora sredstava u 2008. godini. Međutim, sve nove pozajmice će u narednoj godini neminovno biti skuplje. Ono što „Banka Inteza” planira jeste da u 2009. godini u saradnji sa Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB) ponudimo finansiranje stambene izgradnje za socijalno lošestojeće kategorije stanovništva, sa povoljnijom kamatnom stopom. Takođe, pregovaramo o nekoliko kreditnih linija, sa nemačkim KWf, zatim sa Evropskom investicionom bankom, koje će biti namenjene finansiranju lokalnih samouprava, javnih preduzeća i malih i srednjih preduzeća.
2. Na bankarskom sektoru je, između ostalog, odgovornost da nastavi sa pružanjem finansijske podrške realnom sektoru, i doprinese njegovom nesmetanom funkcionisanju. U tom smislu, verujem da će u idućoj godini stvari biti mnogo jasnije. One banke koje uprkos krizi budu podržavale dalji razvoj kako velikih preduzeća, tako i malih i srednjih, biće prepoznate kao neko na koga se može računati. Ova kriza je zapravo test za celokupan bankarski sektor.
Zoran Petrović
potpredsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke”
1. S padom ekonomske aktivnosti i smanjenjem inflacije na zapadu, međubankarske referentne kamatne stope kao što su euribor i libor će nastaviti da padaju. To je značajno za naše tržište zbog visokog učešća kredita indeksiranih u čvrstoj valuti. Međutim, sa druge strane rastu kamatne marže po kojima se danas i finansijske institucije refinansiraju na međunarodnom tržištu zbog porasta kreditnih rizika. Krediti su već skuplji i očekujemo da će tako biti i u 2009. Što se naše valute tiče, kamata će zavisiti od kretanja inflacije.
2. Povećaće se broj problematičnih kredita, pogotovo kod banaka koje su vodile agresivnu kreditnu politiku. Druga značajna posledica jeste porast troškova refinansiranja. Očekujemo znatno skromniji rast bankarskog sektora i pogoršanje indikatora profitabilnosti. Kreditna politika „Rajfajzen banke” će posebno dobiti na potvrdi u ovakvom vremenu, s obzirom na to da se u svim poslovnim segmentima fokusirala na kvalitet, a ne na kvantitet i ekspanziju po svaku cenu.
Vladimir Čupić
predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke”
1. Kada govorimo o kreditima indeksiranim u evrima i švajcarcima, tri glavna faktora deluju u pravcu pada kamatnih stopa: pad tromesečnog euribora sa 5,5 odsto u oktobru na tri odsto sredinom decembra, sa trendom ka daljem padu (isto važi i za libor stopu za franke), zaustavljanje rasta premije za rizik zemlje i ukidanje obavezne rezerve na novo zaduživanje banaka u inostranstvu. Ovo će se odraziti na pad troškova banaka što će one onda preneti na smanjenje kamata na kredite.
Kad govorimo o dinarima, glavni faktor koji tu deluje jeste usporavanje inflacije. Usporavanje inflacije omogućiće NBS da smanji referentnu kamatnu stopu, što će se povoljno odraziti i na kamate na dinarske kredite. Međutim, zbog toga što je dinar oslabio u odnosu na evro, rate za indeksirane kredite će porasti, a samim tim će manje klijenata biti kreditno sposobno.
2. Ukupna tražnja će se osetno smanjiti zbog smanjenog obima kreditiranja, promene ponašanja domaćih i inostranih potrošača koji počinju mnogo više da štede nego da troše. Ovo će predstavljati problem za naše izvoznike zbog čega izvoz neće rasti kao prethodnih godina. S druge strane, i naši potrošači postaće štedljiviji tako da će se smanjiti uvoz trajnih i netrajnih potrošnih dobara.
Ivica Smolić
predsednik Izvršnog odbora „Komercijalne banke”
1. Mi radimo na tržištu gde banke devizne depozite plaćaju i preko devet odsto, a dinarske i više od 20 odsto i gde se to prihvata kao normalno i logično, gde se priča o visokoj likvidnosti banaka"
Već smo svedoci da je cena kredita porasla tokom poslednjeg kvartala ove godine i to pre svega kao posledica smanjene ponude, što je rezultiralo otežanom mogućnošću dodatnog zaduživanja klijenata. Ove kamate će predstavljati startnu osnovu za narednu godinu i pad u odnosu na te vrednosti ne bi trebalo očekivati.
2. Efekti krize se i osete i čuju i nikako nisu za potcenjivanje.
Dobro je što se ovi negativni efekti mogu umanjiti, odnosno značajno amortizovati uz krajnje realno sagledavanje i ispunjenje drugih uslova koji zavise samo od nas (Vlade, NBS...). Ono što nam sigurno sledi: pad investicija i ino-ulaganja, smanjena likvidnost privrede, smanjena mogućnost zaduživanja, pad proizvodnje, teškoće u servisiranju kredita, finansijska nedisciplina, pritisak na deficit... Pa, zaista, srećna nam 2009. godina!
