Izvor: B92, 24.Jan.2011, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti banaka će biti sve skuplji
Beograd -- Kamatne stope na kredite komercijalnih banaka ili će stagnirati ili će rasti zbog povećanja referentne kamate Narodne banke Srbije i obavezne rezerve.
Naravno, cena pozajmica će zavisiti od konkurencije na tržištu, a na udaru će se najviše naći dinarski zajmovi.
Restriktivna monetarna politika, koju vodi NBS kako bi suzbila inflaciju, smanjiće kreditiranje, a samim tim novac će biti skuplji.
To nije dobro za privredu, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će se još smanjiti industrijska proizvodnja, a ona je glavni nosilac privrednog rasta., ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, i procenjuje da se inflacija neće suzbiti smanjenjem kreditne aktivnosti banaka, već investicijama i povećanjem proizvodnje
"Restriktivnija monetarna politika NBS znači skuplji novac. Građani mogu da očekuju, pre svega, skuplje dinarske kredite, ali i ostale bankarske usluge, kao što su kreditne kartice, dozvoljeni minus na tekućem računu... Možemo da očekujemo i da će se odobravati manje kredita i da će biti skuplji", navodi Dugalić.
Prodaja dugova je sporadična
Dugalić objašnjava da je prodaja duga, nije rešenje kome pribegavaju sve banke, već da dse to radi u sporadičnim slučajevima kada je nenaplativost visoka. "Za banku je takav potez krajnje rešenje, kada iscrpi sve mogućnosti sa klijentima. Banka uvek više voli da postigne dogovor sa građaninom ili preduzećem i da se nastavi otplata. Samo ako klijent odbija saradnju, ne javlja se na pozive, ne dolazi u banku, onda ona poseže za sudom ili agencijom", navodi Dugalić.
Dugalić objašnjava da građani duguju bankama oko pet milijardi evra, a preduzeća duplo više.
"U Evropi, pa i u regionu, mi smo najmanje zaduženi. Rast od 20 odsto bio bi dobar kada ne bismo imali inflaciju od 10 odsto, već od jedan ili dva. Banke kod nas ne mogu da plasiraju više zajmova jer su nam plate u proseku od 320 do 330 evra, mnogo ljudi ostaje bez posla, firme ne mogu da naplate svoja potraživanja, pa i one koje dobro posluju upadaju u blokade", kaže Dugalić.
On kaže i da profit banaka od 20 milijardi dinara nije veliki jer je ustvari to samo četiri odsto prihoda na kapital bankarskog sektora.
"Naše banke su najmanje zaradile od svih banaka u regionu. A, na primer, "Telekom" je inkasirao koliko i sve 33 banke, sa 31.000 zaposlenih", tvrdi Dugalić.
Prema njegovim rečima i u Srbiji građani mogu očekivati spajanje i smanjenje broja banaka jer je prisustvo 33 banke ipak prevelika konkurencija za ovako malo tržište. On navodi i da Komercijalna banka neće biti prodata.
"Još četiri godine postoji sporazum sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koja je uložila kapital u ovu našu banku, a mislim da nema razloga ni posle tog perioda da se nešto promeni. Komercijalna banka je dobar primer da i domaća banka, među onima sa stranim kapitalom, može dobro da posluje i bude u samom vrhu. Uz to, država je vlasnik, odnosno nema titulara, ali rezultati koje postiže su izuzetni", kaže Dugalić.
