Izvor: Politika, 05.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredit u dinarima, evrima ...
Za one koji ne žele da razmišljaju o tome šta je za njih rizično i kolika će biti njihova rata, neke od najboljih banaka ponudile su i dinarske kredite koji nisu indeksirani u stranoj valuti
Banke koje vode računa o željama klijenata u ponudi imaju dinarske kredite koji nisu indeksirani u stranoj valuti, kao i one indeksirane u švajcarskim francima (CHF).
Dinarski krediti u francima funkcionišu isto kao i oni u evrima.
Trenutno je cena CHF na međubankarskom tržištu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deviza niža od evra tako da banka može ponuditi kredite sa nižom kamatom, kaže Miroslav Pivić, zamenik direktora za poslove sa stanovništvom u Evrobanci EFG Štedionici.
Uzimanje ovakvih kredita često se smatra rizičnim, pogotovo ako su na duži rok.
Ovakve tvrdnje polaze od stanovišta da švajcarski franak može tokom vremena ojačati u odnosu na evro, tako da rata kredita od 160 franaka koju plaćate danas, trenutno vredi 100 evra, a za nekoliko godina 160 franaka može vredeti, na primer, 120 evra. S druge strane, pomeranje kursa može ići i u drugom smeru u korist klijenta i postavlja se pitanje koliki zapravo rizik ima. Polazna osnova za bilo kakvu raspravu izvire iz stanovišta da se u našoj zemlji vrednost određuje u odnosu na evro.
Ako, kao primer, uzmemo strano preduzeće koje u našoj zemlji posluje a koje sa zaposlenima ima ugovor u kome je plata izražena u evrima, onda su oni svakako zainteresovani za kretanje evra u odnosu na druge valute, pogotovo ako planiraju da uzmu kredit u drugoj valuti.
Treba napomenuti da se "keš" krediti isplaćuju u relativno malim iznosima u odnosu na stambene. I na kraći rok. Zbog toga eventualno pomeranje odnosa između evra i švajcarskog franka nije nešto što bi trebalo da preterano zabrine klijente jer novčani rizik koji snose ipak nije značajan. Tome u prilog treba dodati da se u poslednjoj godini odnos evra i franka nije znatno menjao, čak su povremene promene išle u korist onih koji su uzeli kredit u švajcarcima.
Za one koji ne žele da razmišljaju o tome šta je za njih rizično i kolika će zapravo biti njihova rata, neke od najboljih banaka ponudile su i dinarske kredite koji nisu indeksirani. U ugovoru o kreditu novčana vrednost kredita iskazana je u dinarima i ista vrednost se isplaćuje na račun klijenta. Banka klijentu daje plan otplate (anuitetni plan) u kome je definisana rata u dinarima, koja se ne menja bez obzira na promenu kursa. Jačanjem dinara očekuje se veće interesovanje banaka za lansiranjem ovakvih kredita, a svakako sa skorašnjim padom dinarskih kamata očekuje se i veće interesovanje
Kakve kredite treba izbeći? Na tržištu postoje dinarski krediti vezani za indeks rasta cena na malo. To praktično znači da dinarska vrednost kredita koja je iskazana u ugovoru nije fiksna već se u toku otplate koriguje u zavisnosti od promene rasta cena na malo. Poslednjih godina pokazalo se da je rast cena na malo bio značajan i u skladu sa tim ovakvi krediti su bili izuzetno skupi za klijente.
Koje pitanje najčešće postavljaju klijenti? I pored toga što klijente veoma interesuju finansijski uslovi kredita i cena koju će platiti, najčešće pitaju koji maksimalni iznos mogu da dobiju. Kada su u pitanju "keš" krediti maksimalno zaduženje klijenta može ići do 30 odsto od primanja. Drugim rečima, mesečna rata kredita ne bi trebalo da prelazi 30 odsto od mesečne plate. Ovaj odnos između plate i zaduženja definisala je NBS. Svakako, banka u skladu sa poslovnom politikom može doneti odluku da isplaćuje kredite i do 50 odsto zaduženosti, ali u tom slučaju na ime pokrića rizika dužna je da dodatno rezerviše, izdvoji sredstva koja pokrivaju ceo isplaćeni iznos. Logično je da se na taj način povećava cena kapitala i shodno tome banka taj trošak prenosi na klijenta. Ovo je klijentima teško objasniti jer često polaze od toga da je – ukoliko uzimaju neku robu u većim količinama (u našem slučaju novac) – logično da cena treba i da padne. Nažalost, ovo ne važi u našem slučaju. Ovaj problem se rešava tako što klijenti mogu uzeti kredit na duži rok, na primer 10 godina, i na taj način smanjiti mesečnu ratu.
Šta još pitaju klijenti? Gotovo svi pitaju da li moraju da polože 20 odsto depozita od iznosa uzetog kredita. Odgovor je da moraju. I u ovom slučaju banka je u obavezi da se pridržava preporuka NBS ukoliko ne želi da izdvaja dodatna sredstva na ime rezervacija. Ovaj problem banke rešavaju na taj način što klijentima isplaćuju veći iznos nego što im je potreban (ali i dalje do 30 odsto zaduženja) i iz tih dodatnih sredstava finansira se depozit od 20 odsto.
Da li treba uzeti "keš" kredit ili ne? Odgovor na ovo pitanje ne treba tražiti od bankara jer se unapred zna. Činjenica da krediti postoje i da ih veliki broj ljudi uzima pokazuje da za njima postoji realna tražnja. Dakle, pravo pitanje klijent ipak postavlja samom sebi, a ono glasi: Da li svoju potrebu mogu rešiti na drugi način? Ako je odgovor negativan, onda je pravi izbor odlazak u banku, koja će na najbolji način odgovoriti na potrebu.
Pripremila B. Dumić
[objavljeno: 05.02.2007.]
