Izvor: Politika, 19.Maj.2012, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj našem daljem zaduživanju

I pored konstruktivnog odnosa MMF-a prema nama mi smo prekinuli aranžman, a to je veoma ozbiljna stvar, upozorava Branko Urošević, glavni ekonomista NBS

Krajnji je trenutak da se ozbiljno preispita struktura prihoda i rashoda u budžetu, jer kojagod vlada da se formira, mi nemamo prostora za dalje zaduživanje – upozorava profesor Branko Urošević iz Kancelarije glavnog ekonomiste Narodne banke Srbije u razgovoru za „Politiku”. Predizborna obećanja, bez jasnog plana kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ih ispuniti, nisu dobra, jer stvaraju potpuno nerealna očekivanja.

– Ako bi povećanje subvencija podrazumevalo dodatno zaduživanje, postoji sasvim realna opasnost da dođemo u situaciju da veliki deo budžeta ide na kamate za kredite. Posle toga, više neće biti ni subvencija niti bilo čega sličnog, nego ćemo doći u situaciju u kojoj ćemo sve više ličiti na Grčku – kaže Urošević.

Ove godine, prema proceni Fiskalnog saveta, Srbiji će samo za otplatu kamata i glavnica biti potrebno oko pet milijardi evra, što je oko 14 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što privreda stvori za godinu dana. Da li je to signal za uzbunu, pitali smo našeg sagovornika.

– Signal za uzbunu je to što je, i pored toga što je MMF imao veoma konstruktivan odnos prema nama, prekinut aranžman iz predostrožnosti. Očigledno, stvar je ozbiljna. A pregovori nisu prekinuti zbog monetarne politike, nego zbog potrošnje koja je neprimerena prihodima – ističe Urošević.

Subvencije, ukoliko se uopšte daju, moraju biti usmerene isključivo ka onim granama koje će doneti devizni prihod ili smanjiti rashod. Problem je, međutim, kako to uraditi a da se ne napravi neravnoteža na tržištu, objašnjava naš sagovornik.

– Neke od naših velikih kompanija krizu su provele tragajući za načinima kako da dođu do subvencija. A pritisak na NBS odnosio se na veoma prostu stvar – uzeti su veliki krediti i kada je došlo do pada privrednih aktivnosti i pritisaka na kurs, valutni rizik je pretočen u kreditni. Mehanizmi koji su NBS na raspolaganju u tom smislu vrlo su ograničeni – objašnjava Urošević.

Prvo, spasavanje preduzeća koja zbog prevelikog zaduživanja dođu u problem nije jedna od zakonskih funkcija centralne banke, dodaje on.

– Naravno da nikome od nas, pa ni NBS, nije svejedno ako veliko preduzeće propadne. Ali šta će se desiti ako, na primer, fiksiramo kurs na određenom nivou? Što je veća razlika između tog i tržištem diktiranog kursa, to će biti i veća tražnja za devizama. Pojaviće se menjači na ulicama i dupli kursevi, a to smo već videli. Na kraju NBS, kad potroši raspoložive devizne rezerve, a potrošila bi ih relativno brzo, više neće moći da brani dinar na fiksiranom nivou. A slabljenje nacionalne valute biće mnogo više i snažnije zbog tog psihološkog efekta nego što bi to inače bilo. Sa druge strane, sa politikom ciljanja inflacije koju NBS, saglasno svom mandatu, sprovodi, ako se svi, a posebno država, ponašaju odgovorno, NBS može situaciju da drži relativno stabilnom – smatra Urošević. Dokaz za to jeste i nizak nivo inflacije koju trenutno imamo na međugodišnjem nivou.

Zato ne misli da postoji nikakav valjan razlog za promenu monetarne politike. Do tog zaključka došao je i tokom brojnih naučnoistraživačkih seminara koje su u centralnoj banci, na inicijativu Kancelarije glavnog ekonomiste, održani u prethodnom periodu. – Vodeći svetski makroekonomisti sa kojima smo diskutovali nisu nam savetovali da suštinski menjamo monetarnu politiku – kaže Urošević. – Naprotiv, mislim da su impresionirani načinom na koji se ovde radi – dodaje on. – Takođe, često menjanje kursa monetarne politike bilo bi pogubno po privredu. Transparentnost i predvidivost veoma su važni i time se u NBS rukovodimo.

– Razumevanje ekonomskih zakonitosti i izrada i kvalitetno tumačenje kompleksnih ekonomskih modela od velikog je značaja za rad NBS, kao i za ekonomsku politiku. Mi ne možemo bez ikakvih modifikacija da koristimo postojeće svetske modele i da ih ne prilagođavamo našoj zemlji. Jer, postoje neke specifičnosti naše ekonomije koje skoro uopšte nisu proučavane u svetskoj ekonomskoj literaturi. Da bismo podstakli bolje razumevanje ovih i drugih važnih pitanja vezanih za našu ekonomiju, od ove godine ustanovili smo nagradu za najbolji naučni rad „Dr Dragoslav Avramović”.

Ipak, postoji jedna nagrada koju dodeljuje NBS i koja je za Uroševića dokaz da je stanje u srpskoj ekonomskoj nauci veoma loše.

– Napravili smo referentnu listu prestižnih međunarodnih časopisa i za bilo koji objavljeni naučni rad na toj listi dodeljujemo novčanu stimulaciju – objašnjava.

– Nažalost, prošle godine svega četiri rada dobila su to priznanje. To je, eto, odraz stanja u domaćoj ekonomskoj nauci. Nadam se da će se vremenom situacija popraviti – zaključuje.

-----------------------------------------------------------------------------

Šta je posao glavnog ekonomiste

Kancelarija glavnog ekonomiste zadužena je za razvoj i koordinaciju istraživačkih aktivnosti u okviru NBS sa ciljem da NBS u narednom periodu postane prepoznatljiv centar izvrsnosti u oblasti ekonomskih istraživanja. Zbog toga su, prema objašnjenju Branka Uroševića, pokrenuti i istraživački seminari na koje kao predavači dolaze vrhunski svetski ekonomisti koji predstavljaju svoje istraživačke radove.

– To je jedino mesto u regionu gde je radove ovakvog kvaliteta moguće čuti, a eliti svetske ekonomske nauke već je postala čast da dođu u NBS – kaže Urošević.

Anica Telesković

objavljeno: 20.05.2012.

Nastavak na Politika...

Capital.ba: Urošević: “Srbiju više ne smiju da zadužuju”