Izvor: Politika, 07.Jan.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj konflikta akcionara
Iskustvo je pokazalo da u postprivatizacionom periodu protivzakonite pojave i zloupotrebe prava većinskih i manjinskih akcionara nisu posledica samo neznanja već i svesnog nepoštovanja propisa
Iskustva u primeni regulative korporativnog upravljanja i privatizacije ukazuju na potrebu unapređenja nekoliko propisa: Zakona o privrednim društvima, Zakona o hartijama od vrednosti, Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Zakona o investicionim fondovima, a posebno na regulativu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u oblasti sankcionisanja.
Privatizacija i paralelno nastajanje tržišta kapitala doveli su do vidljivijih indikatora razvoja tog tržišta (ukupan promet hartijama od vrednosti, broj listiranih kompanija, formiranje listinga A i B Beogradske berze, tržišna kapitalizacija kompanija). Korporativno upravljanje se napuštanjem društvene svojine polako vraća u pravni i privredni sistem, a naročito kroz prodaju manjinskih paketa akcija iz portfelja Akcijskog fonda Srbije. Privatizacijom ovih paketa započet je, posle 60 godina, proces nastajanja tržišta kapitala u Srbiji prvim aukcijskim transakcijama od aprila 2002.godinena Beogradskoj berzi. Ovim procesom omogućeno je da disperzija vlasništva – na zaposlene, Fond PIO, državu (Akcijski fond), velike investitore i male investitore (građane)– bude valorizovana mehanizmom ponude i tražnje na jedino organizovanom tržištu, u realnoj vrednosti hartija od vrednosti. Od tog perioda do danas Beogradska berza doživela je svojevrsnu renesansu, formiranjem dva berzanska indeksa i (u pojedinim periodima) podjednakim učešćem stranih i domaćih investitora, sve do maja 2008.godine i prvih posledica globalne finansijske krize.
Ovi procesi direktno su uticali na postprivatizacioni period u kompanijama, na njihovo profitabilno poslovanje, učešće na tržištu i na prve korake korporativnog upravljanja. Posebno u onim kompanijama privatizovanim iz portfelja Akcijskog fonda (više od 50), koje su očuvale srpske brendove kao što su: Alfa plam, Aleva, Apatinska pivara, Banini, Bambi, Vunizol, Zvezda-Helios, Imlek, Jafa, Karneks, Klas, Meser tehnogas, Metalac, Mlekoprodukt, Neoplanta, Palanački kiseljak, Pivara Čelarevo, Potisje Kanjiža, Sintelon, Sojaprotein, Soko Štark, Somboled, Fidelinka... Ti procesi doprineli su i adekvatnom ostvarivanju prava akcionara na učešće u vlasništvu i raspodeli dobiti.
Privatizacija i dalji razvoj tržišta kapitala će i ubudućebiti u korelaciji, jer će strateškim pristupom biti određeni modaliteti privatizacije pojedinačnih firmi, javnih preduzeća i preostalih neprivatizovanih kompanija u državnom vlasništvu.
Praksa je pokazala da je važeću normativu u oblasti korporativnog upravljanja neophodno unaprediti i podići na viši nivo. To obavezno uključuje i izmene Zakona o privrednim društvima, posebno u onim delovima koji regulišu osnivačka i druga akta akcionarskih društava, prava članova AD i DOO, ulogu direktora, menadžmenta, nadzornih organa, odluke o promeni kapitala i raspodeli dobiti, odluke o reorganizaciji akcionarskog društva. Izuzetno su važni zaokreti ka uspostavljanju, uvažavanju i sankcionisanju nepoštovanja novih pravnih i ekonomskih normi koje čine osnovu korporativnog upravljanja. Iskustvo je pokazalo da u postprivatizacionom periodu protivzakonite pojave i zloupotrebe prava većinskih i manjinskih akcionara (članova DOO) nisu posledica samo nepoznavanja, neznanja i neinformisanja, već i svesnog nepoštovanja propisa i odsustva sankcija. Tako se, recimo, u pojedinim kompanijama korporativno upravljanje svodi na to da akcionari donose odluke na skupštinama akcionara, da ih direktori sprovode, a da su drugi kontrolni mehanizmi marginalizovani.
Za nivo korporativnog upravljanja u Srbiji može se reći da ulazi u fazu postepene normalizacije vlasničke i statusne strukture. Neminovnost tranzicionog perioda pa tako i zakonskih rešenja (Zakon o privrednim društvima i drugi prateći zakoni) u oblasti zajedničkog upravljanja dovode do primera da vlasništvo iz ruku zaposlenih prelazi u ruke investitora, a da vlasnici menjanjem statusa firme i pretvaranjem u DOO i praktično utiču na karakter zajedničkog upravljanja.
Civilizacijska tekovina tržišne ekonomije, pa tako i korporativnog upravljanja, jeste maksimalizacija dugoročne vrednosti akcija unapređenjem procesa odlučivanja u akcionarskim privrednim društvima kroz visokokvalitetno strukturisanje odnosa između akcionara, investitora, menadžmenta i drugih učesnika (investicionih kreditora, zaposlenih).
Definitivna normalizacija vlasničke i statusne strukture nužna je pretpostavka daljeg unapređenja korporativne kulture i korporativnog upravljanja u kompanijama kao neophodnog faktora privrednog razvoja.Time će se okončati konflikt između grupa zaposlenih, koji su istovremeno akcionari i većinskog akcionara, odnosno menadžmenta o pitanjima koja nisu u neposrednoj vezi sa poslovanjem, a odnose se na visinu plata, sigurnost radnih mesta i slično.
Dakle na sindikalnu, a ne na tematiku korporativnog upravljanja.
(autor je direktor Akcijskog fonda Republike Srbije)
Aleksandar Gračanac
[objavljeno: 08/01/2010]
